ХОЋЕ ЛИ НАС ОПЕРИСАТИ РОБОТИ И ПРЕГЛЕДАТИ КОМПЈУТЕРИ Једно је сигурно - мишем до доктора

Изменом Закона о здравственој документацији и евиденцијама у здравству отворена је могућност убрзане и сврсисходније употребе информационе и комуникационе технологије у здравственим установама. Овим законом прописано је стварање Републичког интегрисаног здравственог информационог система, који ће повезати примарну здравствену заштиту са секундарном и терцијарном, као и приватну и државну праксу у свим областима.

Ерецепт и еБоловање

Такође, у систему су и Републички фонд за здравствено осигурање и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Регистар лекова и медицинских средстава и регистри лиценцираних здравствених радника. Поред еРецепта и портала еЗдравље, добићемо еБоловање и еДосије. РИЗИС је информациона кичма где се врши прикупљање, обрада и анализа свих података који су у вези са здравственом заштитом на нивоу државе. Електронски досије је картон који би свако од нас требало да има, где се налазе сви битни подаци: име презиме, број здравственог осигурања, анализе које смо радили, историје болести.

Како ће то да изгледа и јесмо ли већ стигли до будућности?

- Коришћење вештачке интелигенције (АИ) може да помогне пружаоцима здравствених услуга у управљању подацима пацијената и административним пословима, али и у развоју медицине и бољој и приступачнијој здравственој нези – каже стручњак за АИ Миодраг Лазић из ИТ мануфактуре. - Једна од најперспективнијих примена вештачке интелигенције у здравству јесте анализа медицинских снимака. Алгоритми вештачке интелигенције могу анализирати медицинске снимке, попут рендгенских снимака, ЦТ снимака и МРИ снимака, како би идентификовали неправилности, попут тумора или других болести. Вештачка интелигенција такође може бити коришћена за праћење пацијената и предвиђање њихових здравствених исхода. На пример, алгоритми вештачке интелигенције могу анализирати податке са паметних сатова, како би пратили виталне знакове пацијената и детектовали ране знаке проблема. Ово може помоћи у спречавању развоја или погоршања здравствених проблема, смањујући потребу за хоспитализацијом.

Машине у грудима

Ако вам је тешко да ово замислите, само се сетите космонаута, чији живот директно зависи од праћења здравственог стања на даљину и обраду тих података. Ако немате толико маште, сигурно имате неког у близини с пејсмејкером. Они савремени данас имају и систем упозорења не само пацијента, већ и здравствене установе, а сличан томе је и лооп рецордер који надгледа срчани ритам и повезан је с клиником. Може се активирати и уз помоћ уређаја који се носи као привезак, а срчани ритам се непрекидно снима. Звучи страшно? Можда, али замислите које су све могућности у развоју лекова. Уз надзор над вашим картоном и дијагностиком, фармацеутске компаније могле би да “искроје” лек према вашем здравственом стању и досадашњем лечењу, узимајући у обзир степен обољења, алергије, prеthodnе болести, генетику. Такви лекови већ постоје кад је онкологија у питању, али се, као и свуда, поставља питање заштите података.

Када је реч о повезивању домаћег здравственог система с почетка приче, иако се већ дуже на њему ради, посао је далеко од завршеног: Домови здравља нису међусобно повезани, док болнице, осим основних података с личне карте, и даље немају увид у картон пацијента, те он мора да носи папирни извештај изабраном лекару. Такође, ни боловање се до сада није отварало онлајн, а ако имате срећу да сте се лечили у Војводини, а сад живите у другом делу Србије, морате проћи кроз трње звано комисија РФЗО, само да бисте отишли на контролу. Сви ти проблеми требало би, бар је тако замишљено, да оду у историју. И не само они…

- Вештачка интелигенција може смањити чувене листе чекања и оптимизовати распоред особља. На пример, може анализирати податке пацијената како би предвидела који ће му специјалиста и лекови требати, омогућавајући здравственим установама ефикаснију расподелу ресурса - поручује Миодраг Лазић.

Не заборавимо ни телемедицину, коју је Министарство здравља већ најавило кроз пројекат “Телеординација”. Доктора можете потражити онлајн, а он ће вас „прегледати”, односно погледаће здравствени картон, лабораторијске налазе, одредити и уписати евентуалну терапију на вашу здравствену картицу, написати упут, ако је потребно, па и отворити боловање. Ни то није све.

Платформа еЗдравље већ има неколико хиљада корисника. На њој су подаци о пацијенту још од 2012. године, ваше здравствено стање, извештаји, крвна група… Уведен је такође и еРецепт, јер се пре њега у Србији годишње исписивало око 60 милиона папирних рецепата, који су после, по слову закона, морали у архивама да буду чувани најмање пет година.

- Алати за телемедицину, покретани вештачком интелигенцијом, могу проширити приступ здравственим услугама, посебно у руралним или недовољно покривеним подручјима – каже Лазић. - На пример, четботови могу да пруже основне медицинске консултације и тријажу пацијената на основу њихових симптома, омогућавајући пацијентима да добију негу на даљину без потребе за путовањем до медицинских објеката.

Ово је слично четботовима на сајту банке или хелп деску програма који користите, ако пријављујете неки проблем. Питањима по систему елиминације и увидом у ваше податке, упоређивањем са случајевима у свету, АИ ће моћи да успостави правилну дијагнозу и препише вам одговарајућу терапију.

- АИ системи већ се користе за решавање компликованих случајева генетски узрокованих болести и развој индивидуализованих лекова, а њихов приступ свим научним радовима омогућава прави увид у напредак медицине и повезивање до сада неповезивог – поручује Миодраг Лазић. – Могућности су заправо скоро неограничене.

Ивана Радоичић