Хербаријум Андреаса Волног добија дигитално издање

Захваљујући томе што је Министарство културе и информисања одобрило пола милиона динара Карловачкој гимназији на конкурсу за пројекат сређивања те ботаничке збирке, ове године почеће дигитализација хербаријума. 

Иако Карловачка гимназија у сарадњи с Природно-математичким факултетом већ четири године ради на томе да се покрене процес козервације и промоције хербаријума, тек сада се ствари крећу с мртве тачке.

„То је први конкретни корак који је дао резултате“, каже вршилац дужности директора Карловачке гимназије Милан Ђуришић. „Учествовали смо на конкурсу Министарства културе и добили позитиван одговор, али не и целокупну суму коју смо тражили. Врло је вероватно да ћемо због тога можда неки корак прескочити у првом наврату. Настављамо рад на новим пројектима и конкурсима да бисмо проширили обим дигитализације на још неке делове Спомен-библиотеке. После хербаријума, којим ћемо скренути додатно пажњу на благо које имамо, моћи ћемо да се окренемо и неким књигама, што штампаним, што рукописним, од којих су поједине старије од хербаријума, али једнако битне као та збирка.“

Партнери најстаријој српској гимназији у том капиталном подухвату су стручњаци с Департмана Природно-математичког факултета за биологију и екологију, задужени за заштиту харбаријума, ЈКП „Информатика”, чија улога је сам процес дигитализације, и Покрет горана Војводине, који годинама реализује камп „Стопама првих ботаничара” и у том послу бавиће се промотивним активностима.

По речима руководиоца научне збирке хербаријума на ПМФ-у Милице Рат, посао уређења, конзервације, дигитализације и презентовања хербаријума, одвијаће се у наредних четири до пет година, корак по корак.        

„Пројектом дигитализације жеља нам је да покренемо све даље кораке уређења хербаријума“, објашњава Милица Рат. „Најзначајнији део колекције одмах ћемо да дигитализујемо да бисмо могли да је представимо јавности, која уопште не зна или недовољно зна о њој. У Новом Саду у ЈКП „Информатика” постоји лабораторија која такве колекције дигитализује на светском нивоу, што говори у прилог томе да не заостајемо за Европом у том погледу. Све то даје нам за право да можемо спремни дочекати 2021. годину, када Нови Сад носи титулу Европске престонице културе.“

Горан Варга из Сектора за дигитализаију у ЈКП „Информатика” каже да је на стручњацима из тог предузећа мањи део посла, а да лавовски преузимају људи који конзервирају грађу и обрађују материјал.

„Намера свих нас јесте да коначно део наше богате културне баштине угледа светлост дана, да оно што постоји у физичком смислу сачувамо, конзервирамо и омогућимо да почне свој дигитални живот“, истиче Варга. „На тај начин ћемо га учинити максимално доступним свима, од универзитетске јавности до грађана и ђака. Ми тиме отварамо само мала врата богатог света, а намера нам је да следећи корак буде књижни фонд непроцењиве вредности у Спомен-библиотеци.“       Хербаријум потиче из 1797. године. Направио га је геолог и минеролог, професор и тадашњи директор Карловачке гимназије, али и врстан ботаничар Андреас Волни. Збирка је стварана да би служила као uybеnik из ботанике за тадашње гимназијалце. Хербаријуми су, иначе, тада прављени да служе као uybеnici ботанике за студенте фармације и медицине и природних наука, и то у виду центурија, које имају по 100 биљака.

„То су први записи о флори Војводине и Срема“, каже Милица Рат. „Збирка је због кутурно-историјске и научне вредности заштићена законом 1950. године, и то је прва збирка заштићена у Србији одмах након Другог светског рата. Тада је урађена прелиминарна обрада материјала, захваљујући којој знамо да поседује око 7.000  примерака. Поред сваке биљке постоје подаци о томе како се зове, али не постоје подаци о томе ко је биљке сакупио и с којих станишта. Но, сигурно се зна да цела збирка потиче  из околине Сремских Карловаца.“

Једна од три првобитне центурије хербаријума Волног недостаје, и није познато да ли је пропала или је још увек у неком архиву или депоу. Део колекције налази се у музеју у Будимпешти, пошто ју је Волни поклонио у знак захвалности због сарадње. Након што је заштићен 1950. године, хербаријум је смештен у Спомен-библиотеку Карловачке гимназије.

Током трајања овог пројекта Карловачка гимназија ће преузети улогу управљача тим добром, што подразумева и одређену едукацију.

З. Милосављевић