GRČKA I ITALIJA KROZ SRPSKE INVESTITORSKE NAOČARE Majstore, pošto plaža?

Naši izveštači sa severa Grčke kažu da su na plažama, iako sunce i dalje prži, ostali samo meštani, kao i Rusi, navikli na sibirske zime, pa im onaj hladni vetar oko pet popodne dođe kao lahor.

No, ulice turističkih mesta u našem nekadašnjem susedstvu nikako nisu prazne. Sezona, naime, uveliko traje. Sezona trgovine nekretninama, a u tome prednjači oblast Tesalije, odnosno, sve što je niklo oko Soluna. Pa i Solun, ako ste od onih koji vole more, ali ne i ležaljke, ili student na jednom od visoko cenjenih fakulteta u Evropi.

Kako kažu stručnjaci na licu mesta, Grčkom se u ovom trenutku šetaju najviše naši ljudi, u potrazi za „kućom na moru“. Razloga za to ima dosta: jedan leži u činjenici da je u Srbiji kupovina stanova na moru bila jako popularna sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka, a u modi su tad bile Istra i Makarska rivijera, jelte. Kasnije, na prelazu vekova, letnji kvadrat počeo je da se traži po Crnoj Gori, ali su onda došli Rusi i skoro sve je pošlo naopako za naše ulagače u nekretnine. Potom su se okrenuli Grčkoj, tačnije, okrenuli su se oni koji nisu hteli da kupe apartman na 12. spratu zgrade na pet kilometara od centra Zlatibora.

Šta to, pobogu, nudi Grčka? Obalu. Sve što vredi, stalo je na ivicu i maricu Grčke (Larisu i Katerini ne računamo). Ostalo su nacionalni parkovi plus Meteori, a na njima žive monasi. Dakle, veliki broj nekretnina, u kombinaciji s poslovično niskim ekonomskim standardom meštana, dobitna su kombinacija za mnoge naše ulagače.

I zaista, kvadrat se može naći i po ceni od 1.000 evra, mada se za kuću u prvom redu do suncobrana može ispostaviti pozamašan račun, jer tako nešto može da dostigne i 4.000 evra po kvadratu. Kupuju Rusi, ali kupuju i naši. I to ubrzano, jer su oni koji nisu mogli da izdaju apartmane zbog lošeg stanja, morali da spuste cenu, kako bi se ratosiljali raspale rupe bez dna.

- Išao sam s komšijom do agenta da vidim pošto su apartmani, jer mi se ovde baš svidelo – kaže Ivan P, čiji osmeh nismo mogli da vidimo od sjaja zlatnog lanca koji mu je visio na prilično izgorelim grudima. – Žurim, nemam vremena, ovde sam samo par dana, moram nešto da kupim pre nego što se vratimo.

Zašto žuri, nismo pitali. Ali, jesmo pitali šta traži, i gde.

– Stan sa najmanje dve sobe, što bliže moru. Ovde, u Pereji, blizu je Solun, blizu je aerodrom, to je predgrađe Soluna, sve nam je blizu, i autleti i grad. Hoću da pošaljem Stefaniju da se sunča, a da imam gde da dođem na vikend – kaže ovaj, prilično zauzet mladi čovek, koji se požalio na to da Grci nisu uvek naša braća. – Eto, pogledali smo stan od 80 kvadrata na trećem spratu, a znate kakav su krš ove zgrade. (Znamo, ovo je naselje u kojem uglavnom žive radnici i penzioneri). Stan je prava ruševina, a za to mi traži 4.000 evra po kvadratu. Pa ja svoje stanove prodajem za skoro duplo manje novca – otkriva pozadinu svog punog novčanika naš sagovornik, očigledno nesvestan toga da ga, ako kupi imovinu vrednu 250.000 evra i više, čeka takozvani „zlatni pasoš“, kojim sebi otvara vrata grčkih fondova, ali i cele Evropske unije. I pasoš je trajni, jedino je potrebno da pruži dokaz da i dalje poseduje istu nekretninu. I da je platio porez, naravno.

Stan za jedan evro

Ako ste mislili da je Grčka jedina zemlja u koju naši ljudi vole da investiraju, pogrešili ste. Na spisku poželjnih je i Italija, i to zbog činjenice da već više od decenije 34 opštine sprovode program “Kuća za jedan evro”, a evo kako su do njega došli. Program stanovanja za jedan evro prvi put je predložio tadašnji gradonačelnik Salemija na jugu Sicilije Vitorio Sgarbi. On je u ovom projektu video način da spase ruševnu staru četvrt grada, čije su kuće stanovnici odavno napustili. Međutim, tek poslednjih nekoliko godina projekat je počeo da privlači pažnju globtrotera. Mnogi gradovi, poput Musomelija, primili su hiljade upita i počeli da dobijaju na desetine novih stanara svakog dana. Onlajn rad i digitalni nomadi podigli su ovaj način kupovine na viši nivo, a sve je više onih koji bi penzionerske dane da dočekaju na obalama Sicilije ili u Napuljskoj oblasti. Kuće se prodaju za evro, obaveza kupca je da spoljašnjost konzerviše (reč je o zgradama starim stotinama godina), a za sve ostalo troškovi iznose u proseku pet do osam hiljada evra. Popusti se dobijaju kad se angažuju lokalni radnici, kupci imaju rok od tri godine da kuću dovedu u upotrebno stanje, mogu da žive tamo ili da je izdaju, svejedno, to je savršeni način da se ožive sela i zadrži lokalno stanovništvo.  Na spisku penzionerskih rajeva su i Španija i Portugal, ali tamo najviše vole da zimuju Britanci.

A kad smo kod poreza, nije loše znati da vas, ako se odlučite da kupite stan u ovoj državi, čekaju i skriveni troškovi, a moguća su i neprijatna iznenađenja. Dešavaju se i prevare, poput dvostruke prodaje ili iznenadne pojave naslednika kao u „Ožalošćenoj rodbini“ (Nušić je bio Cincarin poreklom iz Tesalije, dakle, sve vam je jasno). Osnovni problem leži u praksi različitoj od naše. U Grčkoj, notar nema nikakvu nadležnost da proveri nekretninu, niti istinitost tehničkog izveštaja inženjera od prodavca, ako se kupuje nekretnina u izgradnji, pa je potrebno da kupac angažuje svog advokata, po mogućnosti domaćeg. Ovo se odnosi i na kupovinu preko agencije, a oglasi su prepuni napomena da su podaci dobijeni od prodavca i da agencija ne snosi odgovornost za njihovu istinitost. Ako se zadubite u traganje, naići ćete čak i na upozorenja da je moguće da nešto s nekretninom nije u redu.

“Nađite svoje ljude”, piše na sajtovima agencija za prodaju nekretnina “pažljivo pročitajte šta nude, pogledajte katastar, angažujte notara, učinite sve”. Ivan je, izgleda poslušao ove savete, a “naše ljude” ovde nije teško naći, jer se najveća firma za renoviranje i majstorluke naziva “Balkan biznis kompani”, a ispod natpisa firme na srpskom piše “POVOLJNO RENOVIRAMO”.

Ivan nije dugo čekao na svoje parče raja. U roku od 24 sata kupio je stan, baš onakav kakav je tražio, ali ne u Pereji, mestu koje je želeo, već par kilometara dalje, u Agija Trijadi. No, šta ima veze, on ionako retko ide na plažu, a Stefanija će se već snaći.

- Naši kupci koji žele da se skrase u Grčkoj treba da znaju da odavno za posedovanje nekretnine nije potrebno grčko državljanstvo, naprotiv. Grčka je uvela olakšice za strance koji žele da ulože u grčku privredu, te je porez na stare i nove nekretnine izjednačen i iznosti tri posto, plus opštinske takse. Tu su i neke okakšice kad je u pitanju godišnji porez na prihode – rekao je za Grčku info advokat Dimitros Bilis, koji se specijalizovao za ove poslove.

Kupac mora da izvadi grčki poreski broj (AFM). Nakon što se odluči za nekretninu, dobro je da angažuje advokata koji će proveriti nekretninu u katastru, ili u više katastara i da ga, posle provere i davanja kapare, savetuje i štiti u svakom koraku pripreme kupoprodajnog ugovora.

Nakon kaparisanja unapred proverene i potpuno “čiste” nekretnine, kupac ima pravo da odabere svog notara (osim ako kupuje stan u izgradnji ili od građevinske firme). Notar od prodavca traži dokumenta i potvrde, među kojima je najbitnija tehnička dokumentacija. To je tehnički izveštaj inženjera prodavca o sadašnjem stanju nekretnine na prodaju, o dogradnjama i eventualnim razlikama od onih koje opisuju nekretninu u arhivi i na skicama građevinske dozvole. Bilis savetuje da kupac angažuje svog inženjera koji će da isprati rad inženjera kojeg je angažovao prodavac, zbog mnogih loših iskustava.

Pošto prodavac obezbedi notaru svu neophodnu dokumentaciju, on sprema poresku prijavu kupoprodaje, kupac plaća porez prenosa i potpisuje se kupoprodajni ugovor.

Kako je prošao Ivan, saznaćemo možda sledeće godine, ako u Agija Trijadi sretnemo Stefaniju na plaži.

Ivana Radoičić