Goldštajn: Jasenovac je logor patnje, života i smrti

Goldštaj je za regionalnu N1 tv rekao da knjiga predstavlja njegov celovit pogled na istoriju Jasenovca i to u dva pravca - jedan je, kaže, hronološki istorijat logora, od njegovog nastanka 1941. do aprila 1945, kada je ukinut, a drugi je - fenomenološki i govori o tome ko su zatočenici, te kakav je bio tretman Srba, Jevreja, Roma, antifašista...".



Precizirao da u knjiži nema novih revolucionarnih nalaza, već da je samo drugačije sožeo, reorganizovao materijal, istakao određene teme koje ovaj logor čine "simbolom terora u NDH, koji je izazivao kontroverze u svih ovoh 73 godina otkako ga nema"



"Neko je rekao da je o logoru Jasenovac napisano koliko istina - toliko i laži", kazao je Goldštajn i dodaje da je teško reći koliko u stvarnosti hrvatska javnost uopšte zna o Jasenovcu, kada je sve mitologija, mistikaa o banalizovanje.



"Banalizuju se žrtve Jasenovca, banaliziraju se brojke....", rekao je Goldštajn i istakao da mu je želja bila da pokaže da Jasenovac nisu samo bezlične brojke i ideolizovane slike prošlosti, nego da se ta "istorija patnje, života i smrti događala u stvarnom prostoru, između stvarnih ljudi i da su se u tim odnosima događale stravične stvari."



Danas su se, kaže, dogodile različite promene u sećanju na Jasenovac. "Treba napraviti nešto u narednom periodu u vezi stalne postavke, ali problem je u odnosu politike i političkog okruženja prema Jasenovcu. I obrazovnom sistemu. Niko ne vodi školsku decu u Jasenovac, to je tragično", smatra Goldštajn.



Upitan da komentariše činjenicu da se njegova knjiga pojavila u vreme kada se pojavljuju neki filmovi i knjige koji relativizuju tragediju ljudi koji su izgubili život u Jasenovcu, Goldštajn kaže da je cela ta revizionistička histerija je potpuno besmislena.



"Ne želim da se bavim njome, ona je lažna, veze s mozgom nema. Imate hiljade i hiljade dokumenata, nemačkih, crkvenih, ustaških, iz kojih bi se mogla napisati istorija zločinačkog Jasenovca. I sve do 90-ih nema informacija o Jasenovcu nakon aprila 1945. godine, o čemu se sada veoma priča", kaže Goldštajn i ističe:



"Jasenovac je bio radni logor i logor smrti, u kojem je stradalo preko 80.000 ljudi. Ustaški zločini i ustaše kao pokret ne mogu se ničim relativizovati i braniti. Hrvatstvo Hrvati i mogu se braniti samo na jedan način - da su većinski pripadali partizanskom pokretu koji je progonjene spašavao. Na tom partizanskom pokretu zasnovana je i današnja Hrvatska. To su vrlo jednostavne, istinite činjenice", kazao je.



Goldštajn ističe da ustašizacija koja se događa kao proces i kao projekt je katastrofa.



"Ustašizacija uništava i unazađuje nacionalni identitet Hrvata i katolika. Ustašizacija nije samo pitanje Drugog svetskog rata, već prvenstveno govori o - nama danas", kaže.



Osvrnuvši se na stav vladine komisije o korišćenju simbola totalitarnih režima, Goldštajn je rekao da je njemu bilo najvažnije da prestne slogan o "istim totalitarizmima", "odnosno da se kaže da je ustaštvo samo u posebnim situacijama dozvoljeno, a da petokraka može samo u posebnim slučajevima biti zabranjena".



Petokraka, zaključuje, nije isto što i ustaško ''U'' i pozdrav ZDS, takve prakse nema u ni jednoj drugoj zemlji.