Gojković: Suprotstaviti se nasilju nad starijima

Gojković je na skupu koji je održan u susret obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, istakla da je Skupština Srbije prepoznala važnost ove teme za naše društvo, kao i da na ovaj način želi da se skrene pažnja javnosti na nasilje, i zanemarivanje sa kojima se suočavaju stari.

Gojković je rekla da se poslednjih godina otvorenije govori u javnosti o svim oblicima nasilja, ali se retko govori o nasilju nad starim licima i da se zbog toga postavlja pitanje koliko se zna o ovom problemu.

Predsednica Skupštine kaže da je proces starenja stanovništva demografski trend u 21. veku koji nijedna država ne sme da zanemari, kao i da projekcije pokazuju da će 2041. godine starije stanovništvo i, posebno, žene starije od 80 godina, povećati učešće u ukupnoj populaciji naše zemlje, zbog čega je od velikog značaja da se uslovi za kvalitetan život starijeg stanovništva obezbede već danas.

Mi kao društvo najpre moramo da se suprotstavimo brojnim stereotipima i predrasudama da su stariji sugrađani slabi, nemoćni i da su samo teret za okolinu. Upravo to često može biti okidač za diskriminaciju, pa i zlostavljanje, zanemarivanje, i nasilje, naglasila je Gojković.

Gojković je ukazala da nasilje kao i diskriminacija ipak mnogo više pogađa starije žene u odnosu na muškarce i podsetila da su u istraživanju, u kojem je učestvovao i Crveni krst Srbije, a koje je sprovedeno u 19 zemalja, starije žene navele da su bile meta diskriminacije u oblasti zapošljavanja, zdravstvene zaštite, finansijskih usluga, pristupa razvojnim programima, vlasništvu nad imovinom i upravljanja imovinom, i zaostavštinom, te ukazale da su diskriminaciji posebno izložene starije žene koje žive same, starije žene sa invaliditetom, starije žene koje žive na selu.

Nasilje nad ženama trećeg doba je prisutno, ali je uglavnom skriveno. Tako godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, dece ili drugih članova porodice, ali o tome najčešće ćute, i retko prijavljuju nasilnika, podsetila je predsednica Skupštine Srbije i ukazala da je najčešći razlog strah, osećanje sramote i stida, strah od osude okoline, a neke i zbog nesnalaženja, i neznanja kome treba da se obrate.

Gojković je istakla da je pored fizičkog i psihičkog nasilja, veoma rasprostranjeno i ekonomsko nasilje, koje se manifestuje tako što se sva imovina vodi na supruga, i ukazala da mnoge žene ovog doba, koje su ostale bez posla u procesu privatizacije, teže mogu ponovo da se zaposle u odnosu na muškarce.

Borba protiv svakog oblika nasilja, pa i nasilja nad starijima, daje rezultate samo u efikasnoj, sveobuhvatnoj i sistemskoj saradnji svih institucija, kaže Gojković.

Od Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu u junu 2017. godine, kaže Gojković, očekuje da doprinese boljoj i efikasnijoj zaštiti svih žrtava nasilja u porodici, pa i starijih osoba.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da naši stari sugrađani često skrivaju nasilje, jer se nadaju da se nasilje neće ponoviti ili se boje da ga prijave.

Ona dodaje da je prhvatanje činjenice da je upravo član porodice nasilnik najveći problem kod suočavanja starijih sa nasiljem, ali i da upravo zbog toga ne smemo da ćutimo kada primetimo da ovakav vid nasilja postoji.

Podaci pokazuju da su u porodičnom nasilju u 2018. godini ubijene 33 žene, od kojih su njih devet bile starije.

Ubice su u pet slučajeva bila njihova deca, u dva slučaja unuci, u dva slučaja bračni partneri, a u većini slučajeva, službama sistema zaštite žrtve nisu ranije prijavljivale nasilje, iako su ga trpele.