Fud tok 2016: Vojvođanski švedski sto na francuski način

 koji je na Ribarskom ostrvu bio jedan od domaćina Konferencije o hrani i vinu „Moja kravica Fud tok 2016“. Četvrtu godinu za redom „Fud tok” je, u organizaciji Kolor pres grupe, okupio stručnjake, proizvođače i ljubitelja dobrog zalogaja, ovog puta pod sloganom „Revolucija hrane” predstaviljajući je nove tehnike i trendove u globalnoj kuhinji, novu publiku restorana u regionu, kao i nova imena na regionalnoj vinskoj sceni.

Tokom vekova filozofija dobrog ukusa i odnos prema hrani se promenio iz korena, ali za istinske revolucionarne promene najveći „krivac” je francuska kuhinja, koja je postavila kulinarske standarde i umeteljila rečnik koji danas važi diljem zemaljskog šara.

–  Francuska kuhinja predstavlja svetsku odrednicu do te mere da ju je Unesko 2010. godine uvrstio na listu svetske kulturne baštine. Još od renesanse stvorena je veza između kuhinje i identiteta zemlje, a taj identitet je poznat u celom svetu – ispričala je na Fud toku francuska ambasadorka Kristin Moro, ističući da su  francuski kraljevski kuvari unazad vekovima bili nadaleko cenjeni, priznati i poznati, te da su i prvi kuvari napisani u Francuskoj.

I istoričarka umetnosti Tamara Ognjenović podsetila je na činjenicu da odavno više nije bitno s kim jedete i gde jedete, već da li jedete parisku kuhinju...

– Još 1826. godine pisalo je u francuskim priručnicima da šef mora da bude zgodan i lep, kako bi uživanje u hrani bilo pojačano. Moglo bi se reći da je svest o važnosti marketinga tinjala još u to vreme. Uostalom, Francuzi su poznati po tri stvari: kulturi i jeziku, hrani i kao najbolji ljubavnici, pri čemu ne taje da je za njih veza između hrane i seksa vrlo, vrlo uska – ispričala je Tamara Ognjenović, napominjući da nema ništa seksipilnije od muškarca u kecelji.

Inače, po njenim rečima, kreiranje nacionalne kuhinje uslovljeno je revolucijom tehnike i tehnologije, te je Srbija i na tom planu bila u zaostatku za svetom.

– Poznati smo da kad krenemo na put, nosimo kajmak u koferu. Bakina kuhinja je u redu, za gastronomiju ali je potrebno mnogo više. Pravo jelo je više umetničko delo nego „samo hrana”, ali i to umetničko delo ipak treba pojesti...

Ako je za utehu, Vojvodina ipak danas može da se pohvali mnogim specijalitetima, koji su domaćice spremile specijalno za Fud tok. Gordana Bjelajac iz Bača je tako bila organizatorka vojvođanskog švedskog stola ispred Udruženja „Bač u srcu Bačke“ uz pomoć Opštine Bač i Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu.

– Cilj nam je da promovišemo specijalitete vojvođanske kuhinje svih nacionalnih manjina, te se tako danas mogu probati bunjevačka, šokačka, mađarska, slovačka, tradicionalna i druge kuhinje – reći će Gordana Bjelajac.

A taj Vojvođanski švedski sto ponudio je pravu svetkovinu ukusa učesnicima i gostima Fod toka. Pite, pogače, razna peciva, sarmice od zelja, kolači sa makom, orasima višnjama... Kuvarice su se smešile, jer su se tacne praznile brzo, a kad su oko i stomak siti, uvek vlada dobra atmosfera, te su na konferenciji o hrani i vinu listom svi bili nasmejani.

Kuvarica Tatjana Stojanović napravila je burgije sa susamom i makom i ispričala nam je da kuva ceo život, ali da se najviše izveštila posle udaje.

– Sinovi i muž uživaju u mojoj kuhinji i uvek su zadovoljni – otkrila je Tatjana, koja je svoju hranu izložila na štandu zajedno sa Dijanom Popović, čije su pekarske kifle planule vrlo brzo. – Ostala je samo pogača kao ukras, sve su ostalo pojeli gosti.

Na panelu, čija je tema bila restoranska publika, govorili su šefovi i blogeri iz regiona. Tako je master šef Maja Mačković iz Udruženja hrvatske masteršef asocijacije, poručila da hrana u ustima treba da izazove emociju, bilo kakvu.

– Imamo takvo bogatstvo da možemo da napravimo brend u celom svetu, pa ipak u celom regionu kao da se sramimo svoje hrane. Umesto „fast fuda“, treba da prodajemo „tradicionalni fud“, pa to ipak ne radimo... – navela je Maja, ističići kao pogrešnu i pretpostavku da ako je nešto kvalitetno mora da bude skupo, a ako je jeftino – nije ekskluzivno.

Dejana Crveni, menayerka jednog restorana na Dunavu u Novom Sadu, priznala je da zamoli goste da kada sednu za sto, ostave telefone i tablete i uživaju u prirodi i hrani.

– U restorane danas, nažalost, dolaze uglavnom oni dubljeg yepa, političari, „slikeri”, plastične face bez emocija... Srećom, uvek ima izuzetaka...

I vlasnik Kolor pres grupe Robert Čoban napravio je kategorizaciju restoranske publike. Devedesetih su, veli, u kafanu išli političari, dvehiljaditih bankari, a od 2010. godine do danas- „ajtijevci“, na šta mu je Dejana kroz smeh dobacila da su, biće, devedesete opet u modi.

Tek, Konferencije o hrani i vinu „Moja kravica Fud tok 2016“ dokazala je da Vojvodina ima obilje lepe hrane, kojom se može pohvaliti i od koje može napraviti brend u svetu. Potrebno je samo malo mašte, volje i francuskog marketinga, kako bismo se i mi u budućnosti pohvalili velikim šefovima.

Maša Stakić

Foto: R. Hadžić