Fenomen zločina prema čovečnosti

- Fenomen torture je zločin protiv čovečnosti, kada čovek nanosi bol čoveku, kao i da u zločinu torture strada pojedinac, ali i njegova porodica i čitavo društvo. Iako postoji društveni konsenzus da je tortura neprihvatljiva, svirepa i odraz nehumnosti, u društvu ona opstaje kao fenomen i teško ju je iskoreniti.

Tortura je nasilni akt prema drugoj osobi koju najčešće čini službeno lice, tako da predstavlja namerno nanošenje fizičke ili mentalne patnje i bola. Takav čin uvek ima svrhu, tvrdi naša sagvoornica pojašnjavajući da se tortura čini u cilju kažanjavanja, iznuđivanja priznanja, pritiskanja ili zastrašivanja, kao i na osnovu drugih razloga zasnovanih na stigmi i diskriminaciji određenih lica. Sve navedeno znači da tortura može biti ad-hok ili sitemska kada na državnom nivou postoji interes da se određena tortura dešava, ili da se zastrašuje narod.

- Takvo nehumani i ponižavajući tretmani najčešće se dešavaju osobama koje su smeštene u insitucijama zatvorenog tipa, poput zatvorenika, osobama sa mentalnim i fizičkim invaliditetom koje su smeštene u institucijama, osobama koje su smeštene u socijalnim ustanovama, izbeglicama i migrantima... - ukazuje Petrović i dodaje da je ratna tortura najstrašniji oblik torture. - Nehumanom postupanju su često izloženi pripadnici marginalizovanih i ranjivih grupa, Romi i pripadnici drugih manjina, LGBTI zajednica, HIV/AIDS oboleli, žrtve trgovine ljudima/trafikinga... Žene žrtve nasilja takođe mogu biti posmatrane kao žrtve torture u slučajevima kada policija ne reaguje na nasilje, kad ih ne zaštiti, što znači da se tortura dešava uz njihov prećutni pristanak.

Adresa je zaštitnik građana

Kada je reč o prevenciji i poboljšanju uslova u kojima borave ljudi koji su korisnici usluga određenih institucija, zaštitnik građana Republike Srbije obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture radeći monitoring zatvorenih institucija. Takođe, važno je usvajati i međunarodne standarde za postupanje prema osobama lišenih slobode, kao i obučavati službena lica o isitm standardima i postupcima koji će humanizovati njihove postupke tokom službenih dužnosti.

Počinioci torture su službena lica koja to lično čine ili podstiču ili ne reaguju na  nasilje koje se dešava. To su službenici koji bi trebalo da štite svoje korisnike, ili da omogućuju da se zakonske kazne realizuju isključivo u okvirima koji su propisani zakonom.

- Moguće je boriti se s torturom na dva nivoa: jedan nivo je prevencija, a drugi je kažnjavanje počinilaca - ističe naša sagovornica. - Iako se tortura i druga nehumana i ponižavajuća postupanja dešavaju svakodnevno, kako u ratnim tako i u mirnodopskim uslovima, počinioci se retko izvode pred lice pravde, a i kada se izvedu, procesi su dugi, presude nisu srazmerne težini dela, često se preinačuju u uslovne kazne ili zbog dužine trajanja postupaka, postupci apsolutno zastare. Koristimo ovu priliku da podsetimo na važnost pravednog i pravovremenog kažnjavanja počinilaca dela torture koje je uvedeno u Krivični zakon Republike Srbije 2005. godine kao krivično delo zlostavljanja i mučenja u čl.137. i spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

- U Srbiji nema zvanične statistike o broju žrtava torture, kao što nema ni državnog centra  koji je specijalizovan za rad sa žrtvama torture, te se može desiti da u ustanovama  zdravstvenog i socijalnog tipa, simptomi klijenata i suština poremećaja PTSP-a bude zanemarena - navodi izvršni direktor IAN-a Biljana Petrović. - Takav centar, sa specijalizovanim servisom i rehabilitacijom žrtava torture, postoji jedino u okviru naše nevladine organizacije od 2000. godine, a nastao je isključivo od podrške donatora. Podaci o broju žrtava torture nisu sistematizovani  jer ne postoji baza koja je zvanična i na nivou cele države, postoje izolovani podaci o žrtvama torture u različitim institucijama ili organizacijama civilnog drustva.

L. Radlovački