FARMACEUTI SAVETUJU: KAD KRENETE NA ODMOR NEOPHODNA VAM JE PUTNA APOTEKA Evo šta je sve OBAVEZNO PONETI, kao i koje su KAZNE ako prekršite zakon
Prilikom pakovanja za odlazak na godišnji odmor, sastavni deo prtljaga bi trebalo da bude apoteka.
Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije kaže kako mnogi međunarodni putnici nose sa sobom lekove za lečenje akutnih ili hroničnih zdravstvenih problema.
- Međutim, svaka zemlja ima svoje zakone koji se odnose na lekove. Lekovi koji su obično dostupni bez recepta u našoj zemlji, u drugim zemljama mogu biti dostupni samo na recept ili čak neregistrovani. Iako se pravila razlikuju od zemlje do zemlje, kršenje zakona može imati ozbiljne posledice. To može uključivati oduzimanje lekova, novčane kazne, pa čak i zatvorske kazne. Pre putovanja u inostranstvo, trebalo bi da se konsultujete sa putničkom agencijom ili ambasadom odredišta kako biste bili sigurni da su potrebni lekovi dozvoljeni – upozorava Kristina Kovačević.
Farmaceuti u apotekama uvek savetuju pacijente da lekove spakuju u ručni prtljag, po mogućstvu u originalnom pakovanju, zajedno sa receptom ili izveštajem lekara o tome koje lekove uzimaju, za koje zdravstveno stanje, kao i propisane doze. Ovo je neophodno kako biste izbegli probleme na carini i kako biste bili sigurni da će vam odgovarajući lekovi biti pri ruci.
- Pre putovanja, ukoliko je potrebno, trebali biste uzeti lek za sprečavanje mučnine, povraćanja ili vrtoglavice prilikom bolesti kretanja (kinetoza).Ovi lekovi se primenjuju 30 minuta pre polaska na put, a doze zavise od uzrasta osobe. Farmaceut u apoteci će vam pružiti savet o doziranju prilikom izdavanja ovih lekova – kaže Kovačević.
Putnička dijareja je najčešća bolest povezana sa putovanjem. Pogađa između 30 i 70 odsto putnika, u zavisnosti od destinacije i sezone. Kod putničke dijareje prvi cilj terapije je prevencija i lečenje dehidracije, što je posebno ozbiljno kod male dece, trudnica i starijih osoba. Preparati za pripremu tečnosti ili gotove tečnosti za oralnu rehidrataciju su dostupni u apotekama i obavezno ih treba kupiti pre putovanja. Ovi preparati su pogodni za sve situacije kada konzumacija same vode nije dovoljna, kao što je dijareja, povraćanje ili povišena telesna temperatura.
- U osnovnu putnu apoteku spadaju: lek protiv mučnine u vožnji, toplomer, lek protiv bolova i za snižavanje povišene telesne temperature, antihistaminik za decu koja imaju alergije, preparat za zaštitu od UV zračenja, preparati za ublažavanje simptoma nakon ujeda insekata ili opekotina, komplet za prvu pomoć, kapi za nos, probiotik, sredstvo za rehidrataciju, obavezna terapija ako je dete ima – nabraja Kovačević.
- Da povišena telesna temperatura ili glavobolja ne bi pokvarili odmor, potrebno je u putnoj apoteci poneti i neki od lekova protiv bolova i povišene temperature koje je osoba već koristila, jer sada je najmanje poželjno vreme za eksperimentisanje. Tokom leta se često javljaju i bolovi u grlu. Uzročnici mogu da budu bakterije, ali u 80 odsto slučajeva su to ipak virusi, gde prva pomoć mogu biti pastile za grlo koje deluju na bol u grlu i tipične simptome prehlade – navodi Kovačević.
Planiranje putovanja sa decom podrazumeva mnogo više spiskova i mnogo više pripreme nego kada putujemo bez njih. Kako bi roditelji bili spremnii za nepredviđene situacije tokom putovanja, farmaceuti su od velike pomoći u pripremi spiskova lekova i pomoćnih lekovitih sredstava koji su obavezni kada se putuje sa decom.
Komplet za prvu pomoć je obavezna stvar na putovanju sa decom. Treba imati pri ruci i adekvatan pribor za saniranje površinskih otvorenih rana, lezija ili opekotina. Važno je savetovati adekvatno čišćenje tog područja i/ili upotrebu lokalnih antiseptika i antibiotika u obliku gela ili spreja koji se mogu izdati u apoteci bez lekarskog recepta.
- Kreme širokog spektra sa odgovarajućim faktorom zaštite od sunca su obavezan deo putne apoteke. Pored njih treba imati i kreme za zaštitu od ujeda komaraca koji itekako remete uživanje u odmoru – kazala je Kristina Kovačević.
- Preko nanetog antibiotskog gela za rane treba staviti gazu kako bi se rana zaštitila. Rane bolje zarastaju u čistom, vlažnom okruženju. Istraživanja pokazuju da ćelije posebno u ranim fazama zarastanja bolje migriraju u vlažnom okruženju da bi započele i nastavile zarastanje. Idealno je u početku držati ranu prekrivenom gazom ili flasterom koji je natopljen farmaceutskim preparatom, a pred kraj procesa zarastanja, kada se formiraju novo vezivno tkivo i mikroskopski krvni sudovi, trebalo bi da se rana otkrije, jer vazduh može pomoći u ovom stadijumu procesa zarastanja – objasnila je Kovačević.
LJ. Petrović
Foto: Farmaceutska komora Srbije