EPIDEMIJA EBOLE Ko ne mora, neka ne putuje u centralnu Afriku

Izveštaj navodi da je obolelo i 136 zdravstvenih radnika, od kojih je 41 preminuo, kao i da se u poslednje tri nedelje bolest pojavljuje i u oblastima DR Konga u kojima je do sada nije bilo, te je tako utvrđen rizik za širenje epidemije na susedne zemlje. Problem je i što je ebola stigla u Gom, koji ima međunarodni aerodrom, i čime je opasnost da se epidemija proširi i van teritorije Konga višestruko povećana. Pastor koji je doneo ebolu u Gomu koristio je nekoliko lažnih imena kako bi sakrio identitet dok je putovao prema gradu, kazali su neimenovani zvaničnici Konga, prenosi AP.

Navodi se da je SZO, koja je epidemiju proglasila , dan pre toga objavila da je taj muškarac preminuo i da zdravstveni radnici nastoje da što pre pronađu desetine ljudi s kojima je bio u kontaktu, uključujući i one koji su bili sa njim u autobusu.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji s Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, kontinuirano prati epidemiološku situaciju u vezi s ebola virusnim oboljenjem. Prema dostupnim podacima, može se reći da je rizik od širenja bolesti u zahvaćenom regionu visok (DR Kongo, Uganda i Ruanda), dok je realna procena rizika za region Evrope da je rizik vrlo nizak.

Na osnovu ovih podataka, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije preporučuje našim građanima da se uzdrže od putovanja u zemlje zahvaćene ebola virusnim oboljenjem (DR Kongo, Uganda i Ruanda). Ukoliko se naši državljani vraćaju u Republiku Srbiju iz ovog ebolom zahvaćenog regiona, potrebno je da se odmah jave nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje, radi daljeg zdravstvenog nadzora.

Rekombinantna vakcina za takozvani Zair ebola virus, prema podacima iz aprila 2019. godine, vakcinisanima nudi zaštitu u 97,5 posto slučajeva, što je objavila i Svetska zdravstvena organizacija. Ova vakcina testira se još od poslednje epidemije, ali još uvek nije dobila sve potrebne dozvole. U epidemiji u DR Kongo u 2018. ovom vakcinom cepljeni su ljudi za koje se pretpostavlja da mogu doći u kontakt sa virusom i od praćenih 3.330 vakcinisanih niko nije oboleo. Epidemija je zvanično okončana 24. jula 2018, da bi se sad vratila.

Ministarstvo zdravlja preduzelo je sve mere za sprečavanje unosa virusa ebole u našu zemlju, što između ostalog podrazumeva pojačanu sanitarnu kontrolu na prekograničnim prelazima, pre svega na aerodromima i obavezno stavljanje pod zdravstveni nadzor svih osoba koje se vraćaju iz ebolom pogođenih zemalja. Zdravstveni nadzor se sprovodi od strane nadležnih zavoda i instituta za javno zdravlje.

U ovom trenutku ne postoji opasnost za zdravlje građana Srbije, s tim da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa SZO i ECDC i nadležnim institucijama javnog zdravlja nastavlja intenzivno praćenje epidemiološke situacije, kao i procenu rizika u odnosu na ebolu.

Virus ebole prvi put se pojavio 1976. godine u DR Kongo (blizu reke Ebole). Simptomi bolesti uključuju groznicu, slabost, bol u mišićima, glavobolju, temperaturu i bol u grlu, što je praćeno povraćanjem, prolivom, osipom, a u nekim slučajevima i krvarenjem. Virus ebole se na čoveka prenosi bliskim kontaktom s krvlju, sekretima ili drugim telesnim tečnostima i organima zaraženih osoba ili životinja, ili indirektno, kontaktom s kontaminiranim predmetima.

Od decembra 2014. do juna 2016. trajala je poslednja velika epidemija ebole, koja je pogodila Gvineju, Sijera Leone i Liberiju, a izolovani slučajevi pojavili su se u SAD, Španiji, Velikoj Britaniji i Italiji. Mnogi medicinski stručnjaci tada su otišli na lice mesta, kako bi pomogli ugroženom stanovnštu. Među njima bila su i dva Novosađanina, dr Nebojša Beatović, epidemiolog i Miloš Jocić, koji su u italijanskoj humanitarnoj organizaciji “Emergency” bili zaduženi za nadzor i kontrolu delova bolnice u kojoj su bili smešteni pacijenti oboleli od ebole.

U toj epidemiji, koja je pretila da preraste u pandemiju, od ebole je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, obolelo 28,646 osoba, a preminulo 11,323 obolelih, ali se, zbog stanja u kome su se nalazile ove države i načina života njihovi stanovnika, sumnja da je obolelih i žrtava bilo mnogo više.

I. Radoičić