ЕПИДЕМИЈА ЕБОЛЕ Ко не мора, нека не путује у централну Африку

Извештај наводи да је оболело и 136 здравствених радника, од којих је 41 преминуо, као и да се у последње три недеље болест појављује и у областима ДР Конга у којима је до сада није било, те је тако утврђен ризик за ширење епидемије на суседне земље. Проблем је и што је ебола стигла у Гом, који има међународни аеродром, и чиме је опасност да се епидемија прошири и ван територије Конга вишеструко повећана. Пастор који је донео еболу у Гому користио је неколико лажних имена како би сакрио идентитет док је путовао према граду, казали су неименовани званичници Конга, преноси АП.

Наводи се да је СЗО, која је епидемију прогласила , дан пре тога објавила да је тај мушкарац преминуо и да здравствени радници настоје да што пре пронађу десетине људи с којима је био у контакту, укључујући и оне који су били са њим у аутобусу.

Министарство здравља Републике Србије у сарадњи с Институтом за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” и мрежом института и завода за јавно здравље, континуирано прати епидемиолошку ситуацију у вези с ебола вирусним обољењем. Према доступним подацима, може се рећи да је ризик од ширења болести у захваћеном региону висок (ДР Конго, Уганда и Руанда), док је реална процена ризика за регион Европе да је ризик врло низак.

На основу ових података, Министарство здравља Републике Србије препоручује нашим грађанима да се уздрже од путовања у земље захваћене ебола вирусним обољењем (ДР Конго, Уганда и Руанда). Уколико се наши држављани враћају у Републику Србију из овог еболом захваћеног региона, потребно је да се одмах јаве надлежном институту/заводу за јавно здравље, ради даљег здравственог надзора.

Рекомбинантна вакцина за такозвани Заир ебола вирус, према подацима из априла 2019. године, вакцинисанима нуди заштиту у 97,5 посто случајева, што је објавила и Светска здравствена организација. Ова вакцина тестира се још од последње епидемије, али још увек није добила све потребне дозволе. У епидемији у ДР Конго у 2018. овом вакцином цепљени су људи за које се претпоставља да могу доћи у контакт са вирусом и од праћених 3.330 вакцинисаних нико није оболео. Епидемија је званично окончана 24. јула 2018, да би се сад вратила.

Министарство здравља предузело је све мере за спречавање уноса вируса еболе у нашу земљу, што између осталог подразумева појачану санитарну контролу на прекограничним прелазима, пре свега на аеродромима и обавезно стављање под здравствени надзор свих особа које се враћају из еболом погођених земаља. Здравствени надзор се спроводи од стране надлежних завода и института за јавно здравље.

У овом тренутку не постоји опасност за здравље грађана Србије, с тим да Министарство здравља Републике Србије у сарадњи са СЗО и ЕЦДЦ и надлежним институцијама јавног здравља наставља интензивно праћење епидемиолошке ситуације, као и процену ризика у односу на еболу.

Вирус еболе први пут се појавио 1976. године у ДР Конго (близу реке Еболе). Симптоми болести укључују грозницу, слабост, бол у мишићима, главобољу, температуру и бол у грлу, што је праћено повраћањем, проливом, осипом, а у неким случајевима и крварењем. Вирус еболе се на човека преноси блиским контактом с крвљу, секретима или другим телесним течностима и органима заражених особа или животиња, или индиректно, контактом с контаминираним предметима.

Од децембра 2014. до јуна 2016. трајала је последња велика епидемија еболе, која је погодила Гвинеју, Сијера Леоне и Либерију, а изоловани случајеви појавили су се у САД, Шпанији, Великој Британији и Италији. Многи медицински стручњаци тада су отишли на лице места, како би помогли угроженом становншту. Међу њима била су и два Новосађанина, др Небојша Беатовић, епидемиолог и Милош Јоцић, који су у италијанској хуманитарној организацији “Emеrgеncy” били задужени за надзор и контролу делова болнице у којој су били смештени пацијенти оболели од еболе.

У тој епидемији, која је претила да прерасте у пандемију, од еболе је, према подацима Светске здравствене организације, оболело 28,646 особа, а преминуло 11,323 оболелих, али се, због стања у коме су се налазиле ове државе и начина живота њихови становника, сумња да је оболелих и жртава било много више.

И. Радоичић