E-učionice za srpski jezik po Evropi i Africi

U protekla dva i po meseca pokazalo se da su kako nastavnici koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, tako i učenici i njihovi roditelji, pokazali zavidnu spremnost i fleksibilnost u primeni drugačijih modela učenja.

Dopunska nastava na srpskom jeziku preusmerena je na učenje na daljinu u Italiji već krajem februara, a u Francuskoj od sredine marta, dok je u nemačkim pokrajinama Hesen, Bavarska, Berlin, Hamburg, Bremen i Donja Saksonija, u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Norveškoj, Belgiji, Danskoj, kao i u Južnoafričkoj Republici počela 23. marta. Ukupno 45 nastavnika koristi mogućnosti e-učionica Vatsap ili Fejsbuk učionice, Gugl disk se koristi u izradi projekata, kvizova i drugih nastavnih materijala...

Ove učionice omogućile su formiranje posebnih uzrasnih grupa i postavljanje diferenciranog materijala u skladu sa sposobnostima i potrebama svakog učenika,  kao nastavak  već utvrđenog koncepta nastave u inostranstvu.

Nastava se organizuje prema dinamici utvrđenoj u redovnim okolnostima. Materijali koji se predstavljaju učenicima obogaćeni su interaktivnim sadržajima, dok su zadaci koje učenici izrađuju praćeni komunikacijom s nastavnikom i drugim učenicima, kao i povratnim informacijama o napredovanju.

Otvorena je i elektronska zbornica, u kojoj umrežavanje nastavnika omogućuje razmenu materijala i informacija.

Sa đacima se onlajn radi na odabranim lekcijama digitalnih uybenika svih izdavačkih kuća, koje su omogućile besplatno korišćenje digitalnih uybenika za gradivo. Oni koji uče srpski kao maternji jezik aktivno koriste uybenike za dijasporu „Zavoda za uybenike“, a značajne su i pozitivne povratne reakcije na odabrane časove na Trećem kanalu RTS-a, koji ima većina porodica u rasejanju. Za dodatni rad i čitanje knjiga preporučena je „Čitaonica“ na školskoj internet stranici dopunske nastave u Francuskoj, gde se nalazi link ka digitalnim kopijama knjiga iz srpske književnosti za decu Narodne biblioteke Srbije.

Posle skoro dva i po meseca ovakvog rada, nastava veoma dobro funkcioniše, te su nastavnici zaključili da je on primenljiv i u nekim drugim situacijama koje diktiraju okolnosti ovakve nastave, kao što su odsustvo nastavnika ili učenika. Takođe je ocenjeno da bi ovakav način učenja mogao bi biti jako koristan kao dodatni model učenja u primeni postupaka individualizacije jer bi učenici mogli da dobijaju induvidualizovane zadatke u odnosu na specificnosti i pojedinačne potrebe.

Mada efekti ovog modela nastave nisu isti kao neposredni rad sa učenicima, sigurno je da su stvoreni uslovi za dalje učenje i ostvarivanje potrebne komunikacije sa učenicima, a od posebnog značaja je činjenica da su svi nastavnici pokazali spremnost i sve potrebne profesionalne kompetencije za organizaciju i realizaciju ovakvog vida nastave.

Za najveći broj nastavnika ovakav način rada je inspirativan i pruža mogućnost za kreativnost i otvoreniji način komunikacije.

Učenicima i roditeljima koji se nisu priključili nastavi u e-učionicama ponuđene su alternativne mogućnosti za dostavljanje materijala i informacija preko mejlova, video poziva, društvenih mreža ili drugim kanalima.

D. Devečerski