Dvoje dece u Srbiji obolelo od kavasakijeve bolesti, imaju antitela na koronu

Reč je o sindromu koji je uočen u Americi i Evropi pre tri-četiri nedelje, a na koji je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorio lekare širom planete.

Dvojica dečaka koja se nalaze na Institutu za majku i dete u Beogradu imaju simptome koji su karakteristični za Kavasakijevu bolest, a imaju i antitela na koronavirus, ali se ne može reći da je koronavirus bio direktni okidač za njihove simptome, kazao je za televiziju N1 dr Vladislav Vukomanović sa ovog instituta i dodao kako se godišnje na ovom institutu od te bolesti leči od 10 do 15 pacijenata.

- Tipična Kavasaki bolest javlja se kod dece od dve do najkasnije pet godina, a može da se javi i kod adolescenata, kakav je slučaj sa dečacima koji leže kod nas, 15 i 16 godina, a tipični simptomi su povišena telesna temperatura, crvene oči, uvećanje limfnih žlezda, makulopapularne ospe i otoci na stopalama i šakama. Naš bolesnici koji su lečeni u poslednjih 25 dana na Institutu, imali su prethodnu febrilnu epozodu, imali su temperaturu i do 40 stepeni, jedan je imao proliv, povraćanje, malaksalost i primljeni su kod nas. Tok bolesti je išao tako da nisu odreagovali na klasičnu terapiju, ali se posle davanja kortikopreparata, njihovo stanje stabilizovalo. Oba dečaka imala su upalu srčanog mišića - izjavio je Vukomanović.

Zahvaćenost srca je najozbiljnija manifestacija, zbog mogućnosti nastanka dugoročnih komplikacija. Mogu se otkriti šum na srcu, poremećaji srčanog ritma i poremećaji koji se dijagnostikuju ultrazvučnim pregledom. Sve delovi srca mogu biti zahvaćeni zapaljenskim procesom, što znači da se može javiti perikarditis (zapaljenje srčane ovojnice), miokarditis (zapaljenje srčanog mišića) ili upala srčanih zalistaka. Međutim, glavna karakteristika ove bolesti je razvoj aneurizmi srčanih arterija (ASA).

On je kazao i da je zanimljivo, ali da se ne zna kako je to uticalo na tok njihove bolesti, da su bili inficirani koronavirusom.

- Ne znamo koliko je uticalo na tok bolesti, ali njihova antitela su ukazivala da su imali infekciju Kovidom. Ona nije bila aktivna, da li se desila dve, tri ili četiri nedelje pre dolaska u bolnicu, ali vezu između kovid infekcije i upale, ne možemo da objasnimo na jasan način - naglasio je dr Vukomanović i dodao kako je rađeno mnogo radova na temu Kavasaki bolesti.

Za nastanak bolesti postoji genetska predispozicija, kao i virusna infekcija, a različiti su virusi izazivači i koronavirusi su među njima, ali ne i ovaj novi.

- Pitanje je da li je ovaj kovid-19 jedan od onih koji pokreću mehanizam nastanka Kavasakijeve bolesti, to ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću. U Srbiji godišnje pet do 10 dece na 100.000 oboli od ove bolesti. Uglavnom prođe bez komplikacija, osim ako zahvati srčani mišić, može da bude opasnija, ali je to retko. Bolest se uglavnom na vreme propozna i na vreme leči - zaključio je Vukomanović.

Ova bolest prvi put je opisana u engleskoj medicinskoj literaturi 1967. godine od strane japanskog pedijatra Tomisaku Kavasakija, po kojem je bolest dobila ime, a on je izdvojio grupu dece sa temperaturom, ospom po koži, konjuktivitisom (crvene oči), enantemom (crvenilom grla i usta), otokom šaka i stopala i uvećanim limfnim čvorovima na vratu. Nekoliko godina kasnije, opisane su komplikacije na srcu, kao što su aneurizme srčanih arterija, odnosno veliko proširenje ovih krvnih sudova.

Kavasakijeva bolest (KB) je akutni, sistemski vaskulitis, što znači da postoji zapaljenje u zidu krvnih sudova, koje može da dovede do pojave proširenja. aneurizmi, bilo koje arterije srednje veličine u telu, pre svega srčanih arterija. Međutim, većina dece razvije samo akutne simptome, bez srčanih komplikacija.

Kavasakijeva bolest se javlja svuda u svetu, ali je mnogo češća u Japanu i isključivo je bolest male dece i 85 odsto ih je mlađe od pet pet godina, a najveća učestalost javljanja je od 18 – 24. meseca. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Iako slučajevi Kavasakijeve bolesti mogu da se jave tokom cele godine, ipak su prisutne sezonske varijacije, sa najčešćom pojavom na kraju zime i u proleće.

Uzrok bolesti nije poznat, ali se kao mogući pokretač bolesti navodi infekcija. Hipersenzitivnost ili poremećaj imunskog odgovora, koje verovatno pokreće infekcija, određeni virusi ili bakterije, dovodi kod određenih genetski predisponiranih osoba, do aktiviranja zapaljenskog procesa, a kao rezultat toga nastaje zapaljenje i oštećenje krvnih sudova.

Bolest počinje neobjašnjivom pojavom visoke temperature. Dete je obično vrlo uznemireno. Zajedno sa temperaturom ili neposredno nakon nje može da se javi konjuktivitis (crvenilo oba oka), bez pojave gnoja ili sekrecije iz oka. Ospa na koži deteta može biti različita, može da liči na ospu kod malih boginja ili šarlaha, na urtikariju (koprivnjaču), može se javiti ospa sa papulama (čvorićima) itd. Ospa se obično javlja na trupu i ekstremitetima, kao i predelu koji pokrivaju pelene i dovodi do pojave crvenila i ljuštenja kože. Usne su jarko crvene i ispucale usne, jezik je crven, kao i ždrelo. Otok i crvenilo mogu da se jave i na šakama i stopalima, prstima, a javlja se i ljuštenje kože. Uvećani su limfni čvorovi na vratu, javljaju se bolovi i otoci zglobova i u trbuhu, proliv, razdražljivost ili glavobolja.

Bolest nije nasledna, ali je moguća nasledna sklonost za njenu pojavu. Vrlo retko od nje oboli više od jednog člana porodice. Nije ni zarazna i ne može da se širi sa jednog deteta na drugo. Za sada ne postoji mogućnost sprečavanja pojave bolesti. Moguće je, mada vrlo retko, da se bolest ponovo javi kod istog bolesnika.

Kavasakijeva bolest ima tri faze: akutnu, koja obuhvata prve dve nedelje kada je prisutna povišena temperatura i drugi simptomi, zatim subakutnu fazu, od druge do četvrte nedelje, period kada raste broj trombocita i mogu da se pojave aneurizme i fazu oporavka, od kraja prvog do trećeg meseca, kada se normalizuju svi laboratorijski testovi i potpuno povlače ili smanjuju neke od promena na krvnim sudovima.

Ako se ne leči, bolest može imati samograničavajući tok nakon oko 2 nedelje, a ostaje oštećenje srčanih krvnih sudova.

LJ. Petrović