Dve decenije veronauke u školama

Od 2001. godine, kada je veronauka uvedena u škole kao fakultativan predmet, pa ni od 2003, kada je postala obavezan izborni predmet, nijedan veroučitelj nije bio primljen u stalan radni odnos. Svrstani u odredbu Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju koja reguliše prava i obaveze zaposlenih na zameni kolega u odsustvu dužem od 60 dana, mnogi od njih rade i po 20 godina na određeno vreme bez prekida radnog staža, što smatraju da je u suprotnosti ne samo sa Ustavom nego i sa Zakonom o radu.

– To je možda imalo logike na samom početku, kad je veronauka vraćena u škole – rekao je dr Aleksandar Milojkov, teolog, član Odbora za versku

nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i veroučitelj u zemunskoj gimnaziji sa 11 godina staža u školi, gostujući u onlajn emisiji „Prosveta ima reč” Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. –  Pri tome je vrlo važno insistirati na terminu „vraćena”, jer veronauka nije nikakva novotarija, budući da je pre 50-60 godina izbačena iz našeg obrazovnog sistema iz čisto ideoloških razloga. Za ovih 20 godina, u mandatima raznih stranaka i ministara prosvete, pitanje statusa veroučitelja je više puta pokretano, ali niko nikad nije rekao da ne može biti drugačije i to argumentovao, nego se sve vreme obećavalo da će problem biti rešen.

Sve više interesovanja

Kako tvrdi naš sagovornik, sve je veće interesovanje dece za veronauku: u Beogradu nešto više od 50 odsto, a u nekim delovima Srbije čak 80 odsto učenika pohađa ovu nastavu.

– Prema mojim informacijama, u čitavoj Srbiji više od 500.000 đaka sluša predmet Pravoslavni katihizis. Jedno vreme smo kuburili sa kadrom, pogotovo u manjim sredinama, ali sada se taj problem polako rešava. Lista predavača je sve kvalitetnija, pa imamo 95 odsto ljudi sa adekvatnim obrazovanjem, među kojima je i nekoliko doktora nauka i magistara, ali je najvažnije da su to oni koji vole svoj posao – zaključuje Milojkov, dodajući da je ovih 20 godina veronauka preživela najviše zahvaljujući ovim entuzijastima.

Poslednje obećanje dato je letos, kada je uputstvo za formiranje odeljenja aktuelizovalo ovu nepravdu, koja ih čini jednom od najdiskrimisanijih grupa u društvu, dodao je dr Milojkov.

– Na osnovu uputstva, koje je tražilo da jedna grupa broji 30 đaka, videli smo da će 40-50 odsto nastavnika verske nastave i građanskog vaspitanja ostati bez posla – napominje on, dodajući da, za razliku od njih, nastavnici građanskog vaspitanja uglavnom imaju još neko angažovanje u školi, dok prema njima država nema nikakve obaveze. – Kada smo reagovali, nadležno ministarstvo se ispočetka pravilo da ne razume o čemu govorimo, ali je posle inicijative samog vrha Srpske pravoslavne crkve sporno uputstvo delom modifikovano, te smo za ovu godinu rešili problem. U toku tog spora, ministar Šarčević se više puta oglašavao u medijima, govoreći kako razume naše potrebe, i obećao da će s novim izmenama zakona, za šest meseci, veroučitelji imati pravo na stalan radni odnos, a pored toga i da će biti dodatnih aktivnosti kojima ćemo moći da dopunimo svoj fond časova. Recimo, ja kao doktor teologije ne mogu da predajem izborni paket koji se zove Religija i civilizacija. Za razliku od profesora filozofije i sociologije, nas nisu ni uzimali u obzir kao kompetentne.

Kako kaže, ima nekih teoretičara koji optužuju crkvu zbog toga što veroučitelji nemaju rešen status, što je neistina.

– Da bi se svake godine našao na listi veroučitelja, moraš imati blagoslov verske zajednice čiji ćeš katihizis predavati. Ako ostaneš bez blagoslova, gubiš pravo na rad i to se ne menja, bili mi za primljeni za stalno ili na određeno – ističe Aleksandar Milojkov.

Jedino stručno istraživanje o efektima verske nastave sproveo je Institut za pedagoška istraživanja 2009. godine, napominje.

– Što se tiče zainteresovanosti dece, rezultati su bili pozitivni, ali su uočeni i problemi, na koje smo ukazali mi, predavači. Imali smo plan i program koji je bio dosta apstraktan, više filozofski i akademski, pa tako neprilagođen uzrastu, zbog čega smo zahtevali da se menja. Crkva je to prihvatila, te su oformljeni timovi od samih nastavnika verske nastave. Najveće što je ministar Šarčević uradio za versku nastavu jeste to što je potpisao nov plan i program 2014. Sada dobijamo i nove udžbenike za pravoslavni katihizis, koje su pre skoro dve godine napisali upravo predavači, a jedan od autora sam i ja. Ali evo jednog paradoksa: u Hrvatskoj su već prošli sve moguće preglede, odštampani su i u upotrebi, a kod nas tavore, iako nekoliko godina zvanično nemamo uybenike jer su stari povučeni, a novi nisu izašli. I sa strane crkve nekada postoji inertnost nadležnih, pa se i dalje čekaju odobrenja, koja će potom morati da donese i ministarstvo – priznaje Milojkov.

S. M-ć