Dva jubileja Departmana za biologiju i ekologiju

Tiču se čitavog života na našoj planeti i svakog pojedinca. O tome raste svest, čini se, ubrzano, pa nauka, istraživanja i primena ovih znanja nalaze put do svakodnevnog života. Naučni doprinos toj svesti i praksi davao je i daje Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji je nedavno obeležio dva jubileja, školovanje 20 generacija studenata Ekologije i 15 godina postojanja Molekularne biologije.

Sve vreme naš cilj je da kroz inoviranje studentskog programa u svrhu održivog razvoja i nauke, studentima omogućimo sticanje kvalitetnog znanja i usavršavanje iz različitih oblasti. Jubileji koje smo obeleželi nisu u čast samo onih koji su tu radili i rade, nego u čast svih generacija studenata koji su završili te studije, a ovom prilikom smo se s nekima od njih susreli i videli šta su postigli, kaže za „Dnevnik“ dr Goran Anačkov, direktor Departmana za biologiju i ekologiju i ističe da je na tom departmanu do sada iškolovano 58 generacija studenata biologije.

Kako je dodao, departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta baštini i prethodnih 14 generacija studenata Više pedagoške škole Odseka za biologiju.

Ta tradicija, ni jako velika ni jako mala, u svakom slučaju dala je osnov da se vremenom razviju studije i oforme novi studijski programi, poručio je Anačkov.

Kada je, kadar dovoljno ojačao, posle nekoliko decenija kada se razvoj nauke kao potrebe društva pokazao kao važan momenat, grupa nastavnika s Departmana za biologiju, u vreme kada ga je vodila prfesorka dr Smiljka Šimić, pripremila je smer Ekologija. Dakle, obeležili smo dve decenije, ne predmeta Ekologija na studijama Biologije, nego dve decenije studija Ekologije, objašnjava dr Anačkov.

Po njegovim rečima, studije ekologije izdvajaju se na poseban način u odnosu na studije koje u svom imenu i u svom kurikulumu imaju akcenat na zaštiti životne okoline.

Ekologija je prvenstveno biološka disciplina i bavi se staništem, mestom gde organizam živi, nije homocentrična nauka, ne bavi se zaštitom čovekove okoline. Čovek je, naravno, uključen u ceo ovaj sistem, ali model studiranja Ekologije na Departmanu za biologiju i ekologiju u Novom Sadu orijentisan je prema fundamentalnoj ekologiji i zaštiti prirode. Pored znanja iz ekologije, zaštite prirode naši studenti ovde stiču veoma važna znanja i iz oblasti ekotoksikologije. To su tri pravca koja karakterišu našu Ekologiju, osnovanu na temeljima mukotrpnog rada naših prethodnika, profesora, posebno profesora ekologije i hidrobiologije  kaže dr Anačkov. Kako ističe, nastavni smer Ekologija razvio se u nekoliko master programa studija Ekologije. U pripremi, preko Erazmus programa je i još jedan master program u saradnji s Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Radi se o ekologiji riparijalnih staništa (vlažna i poluvlažna staništa uz reke/velike vodene objekte). Kao kruna studija Ekologije, s obzirom na izuzetnu tradiciju naše hidrobiološke laboratrije, laboratorije za cijanobakterije, laboratorije za zaštitu prirode, za ekotoksikologiju, laboratorija za ekologiju biljaka i ekologiju životinja, razvio se i izuzetan doktorski program, danas imamo i doktorske studije Ekologije.

Osnivanje smera molekularne biologije pre 15 godina bio je izuzetno hrabar korak, u vreme kada Departman nije imao kompletiranu logistiku, kaže dr Anačkov

Kako dodaje, tadašnja direktorka Departmana za biologiju i ekologiju prof. dr Ružica Igić je uz velike napore uspela da okupi tim nastavnika, a u velikoj meri im je pomogao Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu.

Studenti nisu ni osetili s kakvim se problemima Departman suočavao. Danas se na njemu nalaze naši najbolji studenti po brzini studiranja, visokim prosecima ocena. Značajan procenat naših bivših studenata je, na žalost, uhljebljenje našao u inostranstvu, ali to je i izuzetno priznanje Departmanu i studijskom konceptu, zahvaljujući kojem su njihove diplome odlično prihvaćene - oni su prepoznati kao istraživači koji su ovde dobili široku osnovu, što je još uvek jedna od važnih karakteristika našeg visokog obrazovanja, zaključuje dr Anačkov.

Najkasnije za mesec dana Departmana za biologiju i ekologiju predstaviće dva kapitalna dela iz oblasti zatštite prirode koje je uradio sa Zavodom za zaštitu prirode Republike Srbije. To su Crvena knjiga pravokrilaca Srbije – ortoptera i Crvena knjiga ptica Srbije koju je Departman naparavio sa Zavodom i Društvom za izučavanje i zaštitu ptica Srbije.

Kako kaže dr Anačkov, članovi i aktivisti tog društva u najvećem procentu studenti su Ekologije.

Knjige se bave vrstama koje se nalaze u različitim kategorijama ugroženosti. Kada je reč o pravokrilcima, široj javnosti je nepoznatao, da je to posebna grupa insekata koji su fanatastični indikatori stanja staništa. Jednu vrstu, koja živi u Srbiji, na Tari, opisao je Josif Pančić, koji se koji se pored opisivanja biljaka bavio i drugim biloškim sferama. Taj Pančićev skakavac – Pugromorphella serbica Pancic je nekako bio glavni motiv da se ova Crvena knjiga napravi.

V. Crnjanski