Državna matura u očekivanju odluka fakulteta

To znači da će sadašnji učenici završnog razreda trogodišnjih smerova srednjih stručnih škola biti prva generacija koja će polagati državni završni ispit, a sadašnji učenici trećeg razreda četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola, kao i gimnazija i umetničkih škola državnu maturu polagaće na kraju ovog nivoa svog školovanja, 2022. godine.

Pripreme za ovaj veliki posao, koji podržava Evropska unija, uveliko traju. Još 2017. godine Ministarstvo donelo je Pravilnik o polaganju opšte i stručne mature, kojim je definisano uglavnom sve, što se samog ispita tiče. Utvrđeni su i termini pilotiranja i završnog ispita i mature i to već za ovaj mesec, te još jedno pilotiranje za maturu u maju sledeće godine, te probna matura u martu 2022. godine.

Ono što još uvek nije definisano, tiče se odnosa fakulteta prema državnoj maturi, zbog čega je prošle nedelje zabrinutost izrazio i Nacionalni prosvetni savet. I mada je Ministarstvo prosvete izdalo umirujuće saopštenje, po kojem nikakvog problema u uvođenju državne mature nema, nije naivno to što visokoškolske ustanove još uvek nisu definisale svoj stav. Naime, autonomija fakulteta im je ostavila mogućnost da, pored državne mature, mogu da traže i dodatne ispite za upis. I mada su kreatori državne mature predvideli da te dodatne ispite traže umetnički i fakulteti na kojima su važne i veštine, nije nemoguće da će ih tražiti i oni za koje vlada veliko interesovanje. Primera radi, takvi su medicinski fakulteti, na kojima se sada na prijemnom ispitu polažu isti predmeti koji će biti i na spisku predmeta i na državnoj maturi.

Pri očekivanju odluka fakulteta ne sme se zanemariti ni činjenica da oni za koje je veliko interesovanje zarađuju nemali novac od organizovanih priprema za prijemne ispite, pa i od naplaćivanja tih ispita, te bi ih uvođenje državne mature i ukidanje prijemnih ispita pogodilo i finansijski. Nije definisano ni bodovanje pri upisu na fakultet. Trenutno do 40 bodova kandidat donosi iz srednje škole (pri čemu se sadašnji maturski ispit uopšte ne boduje), a do 60 bodova nosi prijemni ispit na fakultetu.

Ipak, u prilog uvođenju državne mature u našu zemlju, svakako ide činjenica da je u ovaj posao Evropska unija već uložila puno novca, da je posao pri kraju, tako da će se i neki dogovor s fakultetima morati postići i to što pre. Ministarstvo prosvete je najavilo konferenciju za novinare za ovu nedelju, a prema kalendaru projekta uvođenja državne mature, to bi trebalo da bude u petak, pa će se tada nešto više verovatno i čuti.

A kako će izgledati državna matura? Biće organizovana istovremeno u svim školama u Srbiji, sa standardizovanim testovima i zadacima koje će raditi Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

Posle četiri godine srednje škole postojaće tri vrste mature -opšta, umetnička i stručna. Opštu će polagati gimnazijalci, umetničku maturanti umetničkih škola, a stručnu učenici četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Učenici koji polažu umetničku i stručnu maturu, koja im daje prohodnost prema srodnim fakultetima, imaće pravo da polažu i razliku potrebnu za opštu maturu, koja daje prohodnost prema svim fakultetima. Maturu će učenici polagati na jeziku na kojem su slušali nastavu, a oni koji je slušaju dvojezično, maturu će polagati na srpskom. Predviđeno je da postoje dva roka - junski i avgustovski.

Na sve tri vrste mature postojaće obavezni i izborni deo.  U obaveznom delu svi učenici će polagati test iz srpskog ili maternjeg jezika. Matematiku će polagati oni koji su je slušali više od dve godine. Treći predmet u obaveznom delu opšte mature učenici biraju s liste opšteobrazovnih predmeta na kojoj su: srpski ili maternji jezik, matematika, strani jezik, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija i srpski kao nematernji jezik. Učenici koji ne polažu matematiku s ove liste biraju još jedan predmet.

Ukoliko im je, prema zahtevu fakulteta na koji žele da konkurišu, potrebno polaganje još nekog predmeta, učenici mogu da se opredele za još jedan ili više predmeta u izbornom delu mature, ali imaju pravo da od ovog dela u određenom vremenskom roku i odustanu.

Završni ispit na kraju trogodišnjeg školovanja sastojaće se iz jednog ili više praktičnih zadataka koji će, kao i matura, biti standardizovani i praviće ih Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. I ovaj ispit polagaće se u svim školama istovremeno, a ocenjivaže ga komisija od dva nastavnika i jednog predstavnika poslodavaca. Da bi ispit položio, kandidatu je neophodna polovina od maksimalno predviđenog broja bodova.

Svi testovi na ovoj maturi biće sastavljeni od 40 zadataka, od kojih je po 10 na osnovnom i naprednom, a 20 zadataka na srednjem nivou. U zavisnosti od nivoa, zadaci će se i bodovati, a svake godine utvrđivaće se minimalan broj bodova za polaganje svakog testa. Za rešavanje svakog testa maturanti će imati na raspolaganju četiri sata, a ispit su položili ukoliko polože sve testove.

Na umetničkoj maturi, pored srpskog jezika, kandidati će polagati i jedan predmet po izboru sa liste opšteobrazovnih predmeta i jedan umetnički predmet, u zavisnosti od škole i smera koji su pohađali. Kao i gimanzijalci i oni će moći da izaberu i jedan ili više predmeta sa liste opšteobrazovnih i polažu ih u izbornom delu mature. Na taj način bi imali pravo i na sertifikat o položenoj i opštoj maturi.

Stručnu maturu polagaće učenici četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Pored srpskog, odnosno maternjeg jezika, u obaveznom delu ove mature je i matematika, osim za one koji je nisu imali poslednje dve godine i koji će birati predmet sa liste opšteobrazovnih. Treći obavezni deo ove mature je stručni ispit koji se sastoji iz testa sa 50 pitanja i da bi ga učenik položio potrebno mu je 50, 5 odsto predviđenih bodova. I iz maturskog rada. Zadaci za maturski rad biće takođe standardizovani i biće iz za 10 odsto više nego učenika u odeljenju, a radove će pored dva nastavnika ocenjivati i predstavnik poslodavaca sa saglasnošću Unije poslodavaca, Privredne komore ili stručnog udruženja. Da bi položio ovaj deo ispita potrebno je da učenik ostavi 50 odsto od ukupnog broja bodova na svakom zadatku. I učenici srednjih stručnih škola imaju pravo da polažu i izborni deo mature, to jest da sa liste opšteobrazovnih predmeta odaberu jedan ili više, već prema zahtevu fakulteta na koji žele da se upišu. Na taj način i oni bi stekli pravo na sertifikat i opšte mature.

D. Devečerski