Društvene mreže najbolji saveznik u potrazi: Virtuelni biro za izgubljene stvari i poneko srce

Ponekad i vrlo važne, posebno ako imaju sentimentalnu vrednost. Najčešće su to novčanici, lični dokumenti, telefoni, ključevi, registarske tablice, nakit, pa i kese sa lekovima odnosno drugom kupljenom robom. Dok su nekad za ovakve slučajeve postojali biroi – jedan takav i dalje se nalazi u Makedonskoj 22 (Beograd), gde predmeti završe nakon neuspešne inicijative pronalazača da otkriju vlasnika – danas su to Fejsbuk grupe kakve ima gotovo svaki grad. Vesti se brzo šire, uz izraženu solidarnost saučesnika, a zajedljivih komentara, karakterističnih za virtuelni model komunikacije, uopšte nema. Tamo ćete naići samo na podršku.

Umrežavanju što više osoba radi dobrog ishoda posebno se mogu nadati oni koji se potrude da poruka bude originalna i takva da izazove simpatije i saosećajnost onih koji je pročitaju. Nije retkost da se mnogi daju u potragu za sasvim minornim predmetima kao što su cucla, flašica, prečka od dečjih kolica ili ćebence bez kog se ne može zaspati.

– Upravo nađeno brzinom svetlosti, nabavljamo još jedno da imamo za rezervu – dodaju srećni roditelji, potvrđujući time da su poslušali savet lanca dobrih ljudi voljnih da im pomognu.

– Saborci, ovaj mali čovek (a i otac mu) zaboravio svoj trotinet na igralištu pored „Univera” u Milenka Grčića, pa ako se neko slučajno zadesio... Nalazaču nagrada – apelovao je nesrećni tata.

Izvesni Rumljani ovako su se obratili populaciji:

– Da probamo opet: izgubljena tablica XX XXX XX. Ako je neko vidi, kažite joj da je i dalje tražimo! I da u ovoj grupi i prstenje nađu, a ona se i dalje uporno krije!

Gubitak simbola ljubavi i jedinstva, kao što vidimo, takođe nije retkost, samo što vlasnici, da ne pukne bruka, čekaju poslednji trenutak da to i objave. Srećom, poštenih nalazača još uvek ima, ili makar onih koji su „ulovili” objavu u kojoj se traži procena vrednosti istog, pod devizom „Ko pre devojci, njegova je”.

Ni nesvakidašnjih predmeta ne manjka, pa se tako nedavno tražio, a zatim i našao, stalak za note električnog klavira, dok je kesa sa ikonama Bogorodice i Hrista ostala izgubljena u vremenu i prostoru. Čitav niz postova odnosi se na okrnjen par obuće, doduše uglavnom dečje.

– U moje vreme se ovako nešto retko moglo videti u kafani. Pepeljuga koja je ostala bez patike istu može naći na stanici linije broj 1, preko puta mlekare – objavio je jedan začuđeni sugrađanin.

Nekada se među redovima poruka u rubrici Izgubljeno–nađeno naslućuju potresne ljudske sudbine.

– Danas ispred „Tempa” ostavljen ključ od kombija na susedno vozilo, na krov crnog ford fokusa. U kombiju se nalazim sa nepokretnom suprugom. Životi nam zavise od tog ključa jer u istom kombiju živimo – objavili su početkom ovog meseca sugrađani Slaviša i Zlata.

Među nestalima nisu samo predmeti, već i živa bića. Nekad je epilog priče poznat, pa tako, nakon objave da je pronađena zeba u ulici Mihajla Pupina kod DDOR osiguranja, saznajemo kako je „Slaya srećno vraćena kući”, to jest restoranu „Sokače”. Sudbina jednog ovna pak ostala je enigma, kao i činjenica otkud on kod Robne kuće na Detelinari, vidimo iz komentara s početka jula, nakon objavljenog video-snimka, uz pregršt smajlija.

Iako datira ne iz ove već iz 2013. godine, romantičan oglas morao se naći u ovoj zbirci zbog svoje jedinstvenosti.

– Traži se jedan Milan koji je jednom davno, negde ni na nebu ni na zemlji, ukrao srce jednoj lavici (Rak-Devica) i nikada ga više nije vratio. Zbog njega više ne posmatram oblake, već sam se pretvorila u jedan, i to siv, samo plačem, a ako se ne pojavi uskoro, počeću i da grmim. Ne znam ništa o njemu, a volela bih da znam sve... – napisala je zaljubljena devojka ostavljajući mejl iz kog se može videti njeno ime. – Nemam čime da vam platim, samo dobrim željama i pozitivnim mislima. Hvala svima koji ćete pomoći i verujte u ljubav, čak i ako se ona dešava samo u vašim mislima...

Slađana Milačić