Друштвене мреже најбољи савезник у потрази: Виртуелни биро за изгубљене ствари и понеко срце

Понекад и врло важне, посебно ако имају сентименталну вредност. Најчешће су то новчаници, лични документи, телефони, кључеви, регистарске таблице, накит, па и кесе са лековима односно другом купљеном робом. Док су некад за овакве случајеве постојали бирои – један такав и даље се налази у Македонској 22 (Београд), где предмети заврше након неуспешне иницијативе проналазача да открију власника – данас су то Фејсбук групе какве има готово сваки град. Вести се брзо шире, уз изражену солидарност саучесника, а заједљивих коментара, карактеристичних за виртуелни модел комуникације, уопште нема. Тамо ћете наићи само на подршку.

Умрежавању што више особа ради доброг исхода посебно се могу надати они који се потруде да порука буде оригинална и таква да изазове симпатије и саосећајност оних који је прочитају. Није реткост да се многи дају у потрагу за сасвим минорним предметима као што су цуцла, флашица, пречка од дечјих колица или ћебенце без ког се не може заспати.

– Управо нађено брзином светлости, набављамо још једно да имамо за резерву – додају срећни родитељи, потврђујући тиме да су послушали савет ланца добрих људи вољних да им помогну.

– Саборци, овај мали човек (а и отац му) заборавио свој тротинет на игралишту поред „Универа” у Миленка Грчића, па ако се неко случајно задесио... Налазачу награда – апеловао је несрећни тата.

Извесни Румљани овако су се обратили популацији:

– Да пробамо опет: изгубљена таблица XX XXX XX. Ако је неко види, кажите јој да је и даље тражимо! И да у овој групи и прстење нађу, а она се и даље упорно крије!

Губитак симбола љубави и јединства, као што видимо, такође није реткост, само што власници, да не пукне брука, чекају последњи тренутак да то и објаве. Срећом, поштених налазача још увек има, или макар оних који су „уловили” објаву у којој се тражи процена вредности истог, под девизом „Ко пре девојци, његова је”.

Ни несвакидашњих предмета не мањка, па се тако недавно тражио, а затим и нашао, сталак за ноте електричног клавира, док је кеса са иконама Богородице и Христа остала изгубљена у времену и простору. Читав низ постова односи се на окрњен пар обуће, додуше углавном дечје.

– У моје време се овако нешто ретко могло видети у кафани. Пепељуга која је остала без патике исту може наћи на станици линије број 1, преко пута млекаре – објавио је један зачуђени суграђанин.

Некада се међу редовима порука у рубрици Изгубљено–нађено наслућују потресне људске судбине.

– Данас испред „Темпа” остављен кључ од комбија на суседно возило, на кров црног форд фокуса. У комбију се налазим са непокретном супругом. Животи нам зависе од тог кључа јер у истом комбију живимо – објавили су почетком овог месеца суграђани Славиша и Злата.

Међу несталима нису само предмети, већ и жива бића. Некад је епилог приче познат, па тако, након објаве да је пронађена зеба у улици Михајла Пупина код ДДОР осигурања, сазнајемо како је „Slaya срећно враћена кући”, то јест ресторану „Сокаче”. Судбина једног овна пак остала је енигма, као и чињеница откуд он код Робне куће на Детелинари, видимо из коментара с почетка јула, након објављеног видео-снимка, уз прегршт смајлија.

Иако датира не из ове већ из 2013. године, романтичан оглас морао се наћи у овој збирци због своје јединствености.

– Тражи се један Милан који је једном давно, негде ни на небу ни на земљи, украо срце једној лавици (Рак-Девица) и никада га више није вратио. Због њега више не посматрам облаке, већ сам се претворила у један, и то сив, само плачем, а ако се не појави ускоро, почећу и да грмим. Не знам ништа о њему, а волела бих да знам све... – написала је заљубљена девојка остављајући мејл из ког се може видети њено име. – Немам чиме да вам платим, само добрим жељама и позитивним мислима. Хвала свима који ћете помоћи и верујте у љубав, чак и ако се она дешава само у вашим мислима...

Слађана Милачић