Drevna nemačka luka Konstanc na Bodenskom jezeru svom sugrađaninu dr Zoranu Đinđiću odužila se spomen-pločom

Ona predstavlja rimsku muzu iz Balzakovog romana „Sjaj i beda kurtizana“, a kako u rukama drži dve nage poznate istorijske ličnosti, kotroverze su nastale prilikom njenog postavljanja pre četvrt veka.

U Konstanc godišnje dođe oko milion posetilaca, kojima je svakako najintrigantnija priča o toj kurtizani. Njena statua se na lučkom vodomeru uzdiže devet metara i teži 18 tona. Za postament, delo Petera Lenka, poslužio je toranj, gde se vodostaj meri redovno još od 1816. Na kružnom postolju iznad Imperije okreće se svaka četiri minuta, nadgledajući luku, iz koje redovno saobraćaju putnički brodovi za Bregenc (Austrija), Šafthauzen (Švajcarska) i druge varoši na obali jezera. Za sedam evra iz luke se brodićem može krenuti na krstarenje od 45 minuta jezerom.

Statua kurtizane podignuta je 1993, a u neku ruku pandan je njujorškom Kipu slobode. Bodensko jezero je, inače, treće po veličini u Evropi i prostire se na 536 kilometara, bez ikakvih vidljivih obeležja državnih granica. Život ovde i funkcioniše bez granica, a iz jezera kome je glavna žila kucavica reka Rajna, pijaćom vodom se izdašno snabdeva oko 4,5 milona ljudi.  

Podizanje statue razgolićene Imperije, na ulazu u luku, kao sećanje na sabor poglavara Katoličke crkve u Konstancu održan između 1414. i 1418, pratile su kontroverze. No, i pored silnih protesta, njeno postavljanje nije se moglo sprečiti, jer je na posedu privatne kompanije.

Nije se svima dopalo, posebno u krugovima sveštenstva, što na svojim rukama Imperija drži dvojicu golih muškaraca, koji predstavljaju papu Martina Petog (1368–1431) i cara Svetog rimskog carstva Sigismunda (1368–1437). Na Imperijinim rukama car i papa imaju samo svoje krune. Ipak, nije posve jasno da li su figure cara i pape onih koji su bili na vlasti u vreme kada je održan sabor u Konstancu, koji su sazvali car Sigismund Luksemburški i protupapa Ivan XVIII, s ciljem rešavanja izbora pape i drugih tada aktuelnih pitanja. Tad su zbog raskola u Katoličkoj crkvi stolovale tri pape: Grgur XII i dva protupape Ivan XVIII i Benededik XIII.

Zna se da je seksepilna Imperija bila u Konstancu tokom sabora, gde je povremeno boravilo i do 30.000 ljudi, sveštenika i prinčeva sa svojom pratnjom, trgovaca, zanatlija i ugostitelja, te se tad ovde sjatilo više od 700 prostitutki, a otmene su imale i iznajmljene kuće. Kako bilo da bilo, tek, statua Imperije posta turistička atrakcija. 

Osim njene statue, u luci se uzdiže i obelisk-spomenik grofu Ferdinandu Cepelinu, izumitelju poznatih letelica koje su nebom počele krstariti početkom prošlog veka.

Konstanc je istorijski grad na čuvenom jezeru, sa romantičnim duhom, arhitekturom i spomenicima. Srpsku istoriju dotiče jer je ovde na doktorskim studijama boravio dr Zoran Đinđić. Memorijalna spomen-ploča koja je njemu posvećena otkrivena je 20. marta 2013. na reprezentativnom Zeštrase (Jezerskom keju), kod Jahting kluba. Doduše, nije ubijeni srpski premijer baš tu živeo, ali je znamenje dobio na reprezentativnijem mestu od obližnje Alpen štrase, koja tu izlazi na Jezerski kej, gde je u zdanju na broju 4 obitavao. Na Alpsku ulicu upućuje putokaz, a kuća je oko 300 metara dalje, sokakom uzbrdo.

„U znak sećanja na dr Zorana Đinđića, srpskog državnika i reformatora, 1952–2003. Od 1978. do 1979. je u Alpenstr. 4 pisao svoju doktorsku disertaciju iz filozofije. Nakon duge opozicione borbe je 2001. izabran za prvog srpskog demokratskog premijera. Ubijen je 12. marta 2003. u Beogradu. Rezultati njegovog delovanja će ostati nezaboravljeni, kao i njegove zasluge za nemačko-srpske odnose. Nama, građanima Konstanca, ostaće zauvek u najlepšem sećanju”, zapisano je na ploči, uz potpis: Univerzitet Konstanca, Gradska uprava, Krstajić, Savanović i Načevski. 

Konstanc je oduvek težio da se nađe među velikim univerzitetima i mada postoji tek više od pola veka, ovdašnji profesori su ga čak nazvali Malim Harvardom, ali uz neizbežan osmeh, svesni da se ne mogu tek tako meriti sa daleko uglednijima.

Tekst i foto: Milorad Mitrović