Dragocena PODRŠKA medijima u Vojvodini

Za tri konkursne linije stiglo je 320 prijava, od toga je podržano 220 projekata.

Ugovore je predstavnicima medija uručila pokrajinska sekretarka za za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević. Prema njenim rečima 2016. godine za ovu namenu Pokrajinska vlada je raspolagala budžetom od 260 miliona dinara, dok je ove godine tu svrhu izdvojeno 490 miliona dinara.

- Za ovaj model finansiranja 2016. godine, nasledili smo buyet od 14 miliona dinara, a ove godine dodeljujemo 90 miliona dinara - navela je Dragana Milošević. - Time smo pokazali odgovornost, pre svega za nesmetano objavljivanje listova i časopisa na menjinskim jezicima. Sekretarijat koji vodim se dosledno držao principa pomaganja i finansiranja medija  s teritorije Vojvodine pre svega onih iz manjih sredina, pomažući im da opstanu naročito kada mnogi nemaju mogućnosti da se finansiraju na druge načine. Primer za to je neprekidna podrška za 22 lista na osam manjinskih jezika čiji osnivači su nacionalni saveti nacionalih manjina.

Dragana Milošeić je poručila zaposlenima u medijima da nastave požrtvovano rade, da izveštavaju blagovremeno, objektivno i istinito, jer su mnogo doprineli za informisanje građana za sve oblasti rada i života.

„Dnevnik” realizuje četiri projekta

Ugovore putem kojih će list „Dnevnik” realizovati četiri projekata:  „Kuće u Vojvodini u kojima su rođeni ili su živeli naši velikani”, „Vojvođanske pijace u fokusu”, „Poljoprivreda - razvojna šansa Vojvodine”, „Multinacionalna sela – život u Vojvodini”, uručeni su generalnom direktoru „Dnevnik Vojvodina presa” (DVP) Sandri Mališić.

Naši novinari će se kroz brojne tekstove baviti temom zaštitom kulturnih dobara, odnosno predstavi kako se čuvaju rodne kuće znamenitih Vojvođana. Predstavićemo specifičnosti pijaca u malim mestima, seoske vašare, stočne pijace, tezge na kojima se prodaju organski proizvodi i proizvode manjih gazdinstava, zanatlija. Pisaćemo o farmama, domaćinstvima ljudi koji su putem podsticaja uspeli da podignu zasade voća, podignu plastenike, uzgajaju stoku, osnuju živinarske farme. Ukazaćemo na probleme sa kojima se sela u Vojvodini suočavaju, nezaposlenost, infrastrukturni problemi, odliv omladine u veća mesta i načinima kako se sela bore da se problemi prevaziđu. Utom serijalu će se, pre svega, predstaviti multietnička vojvođanska sela.

Za konkurs za unapređenje profesionalnih standarda ove godine je izdvojeno deset miliona dinara i podržano je 32 projekta od ukupno 41 koliko ih je pristiglo na adresu sekretarijata. Tim konkursom jačaće se profesionalni i stručni kapaciteti, podizaće se i novo novinarske pismenosti. Kada je reč o drugoj konkursnoj liniji koja se odnosi na podršku osetljivim grupama, koja je namenjena za unapređenje i poboljšanje programskih sadržaja štampanim i elektronskim medijima koji objavljuju informacije na znakovnom jeziku, Brajevom pismu i na druge načine. Za te  projekte pristiglo je 16 prijava, a podržano je 12,a izdvojeno deset miliona dinara. Najobimnija podrška namenjena je za konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja. Ove godine je podržano 176 projekata u ukupnom iznosu od 70 miliona dinara. Ovom konkursu pripadaju projekti koji se bave očuvanjem srpskog kulturnog nacionalnog identiteta, identiteta svih nacionalnih manjina, pronatalitetnom politikom, zaštitom životne sredine, brige o zdravlju i porodici kao i odnosom prema ugroženim društvenim grupama.

U ime izdavača novina „Ruskoselski glasnik” Šandor Talpai objasnio je da je reč o regionalnom listu, koji izlazi u 1.200 primeraka, četiri do šest puta godišnje.

- U kikindskoj opštini ne postoji mediji na mađaraskom jeziku, a specifičnost ovih novine je što su ujedno i na srpskom - kazao je Talpai i dodao da je taj medij po konkursu dobio 150.000 dinara. - Glasnik izlazi 25 godina i u poslednje vreme imamo podršku lokalne samouprave, pokrajne i mađarskog nacionalanog saveta, što nam izuzetno znači.

Branimir Kontić iz Hrvatskog udruženja novinara „Kronjuz„ i „Kroinfo„ istakao je da zbog turbulencija koje se dešavaju u medijskom prostoru, čak i u zapadnoj Evropi, održivost medija sve više nailazi na izazove, posebno na malom tržištu u Srbiji. Zato su  ovakve subvencije od ponekad presudnog zanačaja.

S. Kovač