Dr Vejnović, laureat Februarske nagrade: Za medicinu, nauku i humanost nema granica

Kako je dalje rekao, ovo je priznanje i njegovim roditeljima, porodici, prijateljima i svim kolegama.

Od kako sam došao u novosadsko porodilište, direktno i indirektno sam pomogao da na svet dođe 100.000 malih Novosađana. Želim da čast dobijenog priznanja podelim s tih 50.000 devojčica i 50.000 dečaka, dodaje dr Vejnović.

Cilj rada mu je uvek bio da postigne maksimum u struci, jer ne voli prosečnost, te se stoga stalno edukuje i usavršava.

Smatra da jačanje međunarodnih veza i lični kontakti koje ima s lekarima iz celog sveta, treba da budu dostupni svim kolegama.

Stoga je organizovao više od 100 međunarodnih sastanaka sa stručnjacima iz celog sveta, koji su držali predavanja u Novom Sadu, što je krunisano visokim rejtingom Klinike i struke u regionu.

U decembru je Ministarstvo zdravlja odobrilo primenu modifikacije tehnike carskog reza po Vejnoviću, kao naučno dokazne i proverene nove zdravstvene tehnologije.

Upravo to je i bio jedan od razloga koji su dr Vejnovića kandidovali za Februarsku nagradu, što su i naveli predlagači - Ginekološka sekcija Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, Udruženje za minimalno invazivnu hirurgiju Srbije, Udruženje „Mamarijum“ i Organizacija za podršku žena s invaliditetom „...Iz kruga - Vojvodina“.

Vejnović kaže kako se prvo bavio ginekološkom urologijom iz koje je napisao i tri uybenika, ali se kasnije preorjentisao na na perinatologiju i zdravlje majke i bebe.

Carski rez je operacija koja se najčešće izvodi na ženi i više od 50 odsto žena u svetu se tako porađa. Da bi porođaj učinio što bezbednijim i bezbolnijim, pokušao sam da pronađem tehniku koja bi tome doprinela. Metoda je objavljena u više publikacija i prikaza, kao i u 17 zemalja. Primenjena je na velikom broju pacijentkinja, a donosi i velike uštede. Omogućava sigurnost, bezbednost, bolji oporavak, kao i bolji kvalitet života. To pokazuje da za medicinu, nauku i humanost nema granica, kaže dr Vejnović i dodaje da su ove operacije izvođene u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, a dobili su poziv i za izvođenje operacije u Moskvi.

Dr Vejnović je bio načelnik porodilišta od 1996. do 2000, a potom je sve do avgusta 2016. bio upravnik Zavoda za perinatologiju. Od kako je pre godinu i po postao upravnik Klinike, uveo je davanje analgezije, odnosno obezboljavanje porođaja, svim ženama.

Onda je počela sanacija i rekonstrukcija Klinike i renovirano je 3.000 kvadrata. Sređeno je 28 soba, osam kupatila, zamenjene su cevi sa kojima je svakodnevno bilo problema. Porodilje i druge žene koje se leče i borave u Betaniji sada imaju daleko humanije uslove.

Tihomir R. Vejnović je rođen 22. novembra 1958. u Apatinu. Izabran je u zvanje redovnog profesora na Katedri za ginekologiju i akušerstvo na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2008.

Na mestu šefa Katedre je bio od 2011. do 2016. Postao je član međuodeljenskog odbora SANU za biologiju i humanu reprodukciju 2004, a za člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva biran je 2006.

Imenovan je za počasnog doktora nauka Univerziteta Vasile Goldiš u Aradu 2013. Član je Saveta Univerziteta u Novom Sadu od 2017. Izabran je za člana Odbora za humanu reprodukciju Odeljenja medicinskih nauka SANU 2015. Od 2017. član je ekspertskog tima Saveta za populacionu politiku Vlade Republike Srbije.

Na mestu upravnika Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine je od 2016. Osnivač je Srpsko-nemačkog udruženja ginekologa 2015.  i akušera i Srpsko-mađarskog udruženja ginekologa i akušera 2016.

Govori, čita i piše nemački, engleski i mađarski jezik. Oženjen je i ima tri ćerke.

Kao upravnik, planiram da kvalitet pruženih usluga bude na nivou timskog rada, jer je to temelj za povećanje kvaliteta. Takođe, želim da se nastavi s kontinuiranom edukacijom, jer smo u prethodih godinu i po imali 50 stručnih sastanaka u Klinici. Mladima treba da se omogući što kvalitetnija edukacija i da se oni motivišu da ostanu i da budu u kontaktu sa lekarima iz drugih ustanova, a da ostanu sa nama, kaže dr Vejnović.

S obzirom na to da je i predsednik pokrajinskog Odbora za unapređenje zdravlja, kaže da održavaju sastanke sa svim porodilištima u Vojvodini, jer je cilj da se ujednače standardi u pružanju uluga, kao i da se smanji morbiditet i mortalitet majki i dece.

Planiramo da nabavimo trenažer za minimalno invazivnu hirurgiju, a već imamo 3D animaciju širenja materice po mojoj metodi, u čemu nam je pomogao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, kaže dr Vejnović.

Laureat Februarske nagrade najavljuje i da će u narednom periodu zaživeti nova sistematizacija u Betaniji, kojom će se organizaciono poboljšati kvalitet rada. Očekuje da će porodilište uskoro dobiti i nove lekare, ginekologe-akušere, anesteziologe i neonatologe, kao i medicinske sestre, a planira i rekonstrukciju ostatka Klinike i sređivanje nezavršenog dela porodilišta.

Smatram da je moj najveći uspeh to što je veliki broj žena odlučio da zadrži trudnoću, iako su došle kod mene sa željom da je prekinu. Sada je već nekoliko razreda dece, više stotina njih. To mi daje snagu i podstrek. Ponosan sam i što sam za ovih 30 godina u Betaniji napravio izuzetan tim lekara i svako od njih bi mogao samostalno da vodi porodlište, bilo gde u svetu, poručuje dr Vejnović i dodaje kako poput Euripidovog Herakla smatra da „greši onaj koji više ceni bogatstvo ili moć posedovanja od dobrih prijatelja“.

LJ. Petrović