DR TIJANA PRODANOVIĆ: Ključ razumevanja je govoriti jezikom običnog čoveka

Benefit od istraživanja uvek postoji: nekad nije očigledan, nekad je odložen, ali nam se svaka suma potrošena na to vraća višestruko, dodaje ona. Ali dok nauka mukotrpno pokušava da dođe do novih rešenja, nudeći dotle postojeća, nepoverenje ljudi narasta do paradoksalnih razmera, dodaje Prodanovićeva.

– Iza svake medicinske maske stoje brojne simulacije, iza svake vakcine stoji gomila grafikona i istraživanja, ali narod kaže: neka, hvala – primećuje ona, pominjući razne teorije zavere kojima se danas više veruje, od povezivanja 5G antena sa koronom, do navodne namere Bila Gejtsa da nas čipuje. – Šum u komunikaciji dodatno pojačava infodemija, odnosno velika količina informacija i dezinformacija, koje često ne možemo da razlikujemo. Javlja se fenomen širenja straha poput savršene oluje. Strah od nauke, bolesti i novih tehnologija stapaju se u još veći strah za budućnost i goli život. To se dešava brže nego što ljudi mogu da predoče dobre i korisne naučne informacije.

Sličan primer imali smo 1999. kada je bilo pomračenje Sunca, što je bio njen razlog da počne toliko pričati o nauci.– Ceo svet je izašao da gleda, a kod nas su ulice bile puste jer je bilo izdato saopštenje preko RTS-a da ljudi treba da sede u kućama, spuste roletne i da ovaj fenomen, veoma redak ali sasvim prirodan, propuste. Ne želeći da ikad više vidim takvu situaciju oko sebe, celim bićem posvetila sam se popularizaciji nauke – objašnjava.

Jedno od rešenja koje dr Tijana Prodanović nudi jeste razvijanje kritičkog razmišljanja kao osnove naučnog metoda, što je u ovom momentu važnije nego ikada.

– Tok takvog načina razmišljanja je posmatranje nekog problema, postavljanje pitanja kako ga rešiti, traženje svih informacija o tome iz izvora koji su nam dostupni i donošenje valjanog zaključka, koji će se s vremenom možda i promeniti. Kada shvatite da je to proces koji dovodi do korekcije nekog ustaljenog mišljenja, povratićete veru u nauku – objašnjava.

Vodeći se pristupom Stivena Hokinga, Ričarda Fajnmana, Nila de Grasa Tajsona i Karla Sagana, smatra da se promena u komunikaciji sa opštom populacijom mora desiti i da je ključ uspeha popularizacija nauke jezikom koji je svima razumljiv. 

– Da bi jednostavno objasnili samo najbitnije razultate i dobrobit od toga, oni bi izostavili sve opise kako se do nekog saznanja došlo, sve ponovljene eksperimente, mukotrpne postupke i naprezanja do krajnjih granica intelekta. Jer ako se nešto predstavlja čisto naučnim terminima, običnim ljudima ne samo da to neće biti zanimljivo nego će se i uplašiti od tih silnih nerazumljivih pojmova koji zamagljuju pravu funkciju nekog otkrića – tvrdi Prodanovićeva.

Kada bismo prestali da ulažemo u nauku, svet bi odumro, tvrdi ona. Višak novca u budžetu mogao bi se preusmeriti u zdravstvo, socijalna pitanja, ekonomski razvoj itd. Civilizacija i populacija bi pritom rasli, resursi ponestajali, ali društvo ne bi imalo nova rešenja u ponudi. Naletelo bi se slučajno na neko otkriće, ali ne na fundamentalno, kao što je teorija relativnosti, koja je našla primenu u svim sferama života, a zbog koje se danas, između ostalog, možemo snalaziti po gradu pomoću Gugl mape.

– U zemljama koje se, kao naša, ekonomski muče, normalno je postaviti pitanje da li je istraživanje svemira, recimo, skup hobi. Gde se tu krije korist za čovečanstvo, zašto ne ulagati u lek za rak ili neki drugi konkretan problem? Ne smemo zaboraviti da u pokušajima da reši neki nemoguć zadatak nauka dođe do gomile saznanja koja nađu primenu u svakodnevnom životu, pa se evo danas u Topšopu nude brojni proizvodi proizašli iz Nasine svemirske tehnologije. Vaj-faj ne bi postojao da australijski astronom Yon Saliman i njegove kolege nisu smislili inovativne metode izdvajanja signala od pozadinskog šuma i svih drugih radio-talasa iz svemira, tražeći mini crne rupe prema njihovoj eksploziji. Crne rupe, naravno, nisu našli, ali kada su kasnije pokušali da uspostave bežičnu komunikaciju između računara u sobi, tehnologija iz prethodnog neuspešnog pokušaja pomogla im je da filtriraju te radio-talase, koji su se odbijali od zidova. Svaki prenos kamerom uživo koji napravimo snima se pomoću ČD čipova kakve imamo u Habl teleskopu. Internet pak nastao je u Cernu, gde su naučnici velikim akceleratorom hteli da brže razmenjuju rezultate svojih istraživanja. Ili, pejsmejker, na primer, koji danas spasava živote regulišući rad srca. Na materijal od kojeg se pravi naučnici iz Nase nabasali su slučajno, želeći da naprave superavion na mlazni pogon – navela je neke od brojnih primera praktične primene naučnih saznanja.

 Slađana Milačić