DR GORDANA STANKOV O DIDAKTICI MATEMATIKE Matiš uz igru

Upravo zato razgovaramo sa Novokneževčankom dr Gordanom Stankov. Dr Stankov je predavala didaktiku na Učiteljskom fakultetu u Budimpešti, a pre toga je dugi niz godina radila u Srpskoj gimnaziji i osnovnoj školi „Nikola Tesla” u Budimpešti, tako da ima iskustvo rada i sa mlađim uzrastima, a njen profesorski poziv uticao je da oblast na doktorskim studijama iz matematike bude upravo didaktika.

– Za unapređenje nastave i za prevazilaženje problema pri učenju matematike nastavnicima pomažu rezultati naučnih istraživanja iz didaktike matematike. Ova relativno mlada naučna disciplina se brzo razvija i ima sve veći značaj. Dokazano je da se najefikasnije učenje postiže kroz struktuiranu igru i putem istraživanja. Svaka osoba stvara svoje matematičke pojmove sama. Mi joj u tome možemo pomoći kreirajući najbolje moguće uslove za učenje. 

Imali ste prilike da učite i predajete i u Srbiji i u Mađarskoj. Kakvo je vaše iskustvo?

– Kada sam radila kao profesor matematike od 5. do 12. razreda u srpskoj osnovnoj školi i gimnaziji „Nikola Tesla” u Budimpešti, primetila sam da moji đaci na maturi (posle četvrtog razreda gimnazije) imaju najlošije rezultate iz algebre. To me je podstaklo da se nastavom algebre, naročito učenjem njenih osnovnih pojmova, posebno pozabavim. Upisala sam doktorske studije didaktike matematike. Za vreme tih studija bila sam na usavršavanjima na univerzitetima u Salzburgu i Bristolu. Didaktika mi je pomogla da veoma unapredim svoju nastavu, pa su moji đaci bili 6. na testovima u državi, što je uspeh, jer je to obična škola sa četiri časa matematike nedeljno, u odnosu na specijalne i matematičke gimnazije, gde se tom predmetu posvećuje mnogo više pažnje i vremena.

Kažete da ste upisali doktorske studije iz didaktike matematike, ovde ili u Mađarskoj?

– U Mađarskoj. Imala sam sreću da mi je mentor na doktorskim studijama bio šef katedre nastave metodike na PMF-u univerziteta ELTE profesor Andraš Ambruš, trenutno najpriznatiji didaktičar matematike u Mađarskoj. Članovi ove katedre su me izvanredno prihvatili. U početku sam samo posmatrala sa kakvom predanošću i umećem rade, čitala preporučenu literaturu i nedeljno se konsultovala dva sata sa profesorom. Vremenom sam i sama počela da uspešno analiziram rad đaka, shvatala zašto ne razumeju neke pojmove i primenjujući didaktičke principe kreirala svoj nastavni pristup i odgovarajuća nastavna sredstva pomoću kojih su deca kroz igru, s lakoćom, naučila gradivo.

Koliko vam je pomoglo vaše univerzitetsko znanje stečeno u Novom Sadu?

– Moram istaći da je uspešnosti moga doktorata doprinelo široko matematičko obrazovanje stečeno na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu i način razmišljanja koji se razvio tokom školovanja u Srbiji. Napomenula bih da u Evropskoj uniji budući profesori matematike uče daleko manje matematike nego kod nas. Kao rezultat ovoga na odbrani doktorata dobila sam najbolju ocenu i ponudu za posao na Učiteljskom fakultetu u Budimpešti od predsednice komisije profesorke Juliane Sendrei. Na tom poslu sam se u zvanju adjunktuša (odgovara našem docentu) bavila pripremom budućih vaspitačica i učiteljica za predavanje maloj deci predškolskog i nižih razreda školskog uzrasta.

Gde sada predajete i čime se bavite?

– Sada predajem matematiku na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici. Podstaknute teškoćama u učenju naših studenata, profesorica Đurđica Takač sa PMF-a u Novom Sadu i ja, smo razvile veoma uspešan nastavni metodski pristup gde studenti za učenje pojmova iz Analize 1 koriste softver GeoGebru. Ujedno sam uključena u rad doktorske škole didaktike matematike u Mađarskoj i to mi predstavlja pravo zadovoljstvo.

Kako kod kuće možemo da pomognemo deci u učenju matematike?

– Ključno je da se igramo sa decom i da učenje i utvrđivanje gradiva bude spontano i ugrađeno u svakodnevne aktivnosti. Možemo dok šetamo da brojimo unapred, unazad, po dva, po tri (3, 6, 9, 12, 15…) da bi deca kasnije lakše naučila tablicu množenja. Možemo i da poredimo oblike krovova, kuća i zgrada pored kojih prolazimo, da bi uočila razlike među geometrijskim figurama. Treba da igramo tablić sa decom da bi vežbala sabiranje. Da bi se vežbalo računanje mogu se istovremeno bacati kockice i sa dobijenim brojevima mogu se izvoditi matematičke operacije. Svi igrači računaju, a pobeđuje onaj ko dobije najveće rešenje (ili najmanje). Mogu se računati zadaci slični onima u kvizu „Slagalica”. Posle posete prodavnici ili banci se može vežbati procentni račun. Decu treba podsticati da donose zaključke na osnovu svojih iskustava. Na primer, kada deca mere različitim mernim jedinicama neka porede te jedinice i dobijene merne brojeve. Treba deci dozvoliti da igraju šah i slične igre gde imamo objekte i pravila rada s njima, što je slično sa matematičkim teorijama. Kod donošenja ma kakvih odluka treba tražiti od dece da iznose argumente. Stariju decu treba učiti da koriste literaturu da razumeju tekst, da odvajaju bitno od nebitnog i donose zaključke. Na internetu ima mnogo korisnog sadržaja, treba ga koristiti – savetuje dr Gordana Stankov.

Pandemija virusa korona nas je naterala da menjamo svoje navike. Tako se zbilo i sa školom. Kakav je vaš stav o učenju matematike onlajn?

– Prinuđeni smo da se prilagođavamo ovoj vanrednoj situaciji: svako učenje je bolje od neučenja. Nezamenljiv je neposredan kontakt ne samo s nastavnikom, nego i s drugaricama i drugovima (kolegama i koleginicama), jer se kroz neposrednu aktivnu interakciju najlakše uči. Naravno, starijim je mnogo lakše nego mališanima, ali i studenti jedva čekaju početak nastave u učionici. Prebrodili smo mi i bombardovanje, pa ipak naši stručnjaci ne zaostaju za onima u svetu. Ovo će da prođe, a dotle moramo izdržati i raditi na sebi koliko god je to moguće.

Da li biste nam objasnili zašto je matematika važan predmet u školama?

– Matematika je na čitavom svetu obavezan predmet u školama i na velikom broju visokoškolskih ustanova jer razvija intelektualne sposobnosti kao što su logičko i analitičko razmišljanje, induktivno i deduktivno zaključivanje, sposobnost rešavanja problema, kreativnost, sposobnost komunikacije i upotrebe simbola. Ukoliko su intelektualne sposobnosti pojedinaca veće, biće veće i njihovo znanje i čitavo društvo koje se oslanja na to znanje biće razvijenije i uspešnije. Takođe, u školi stičemo osnovnu matematičku pismenosti koja nam je svima neophodna u svakodnevnom životu. Znanje matematike je potrebno u daljem stručnom obrazovanju i radu ljudi različitih profesija. Mislim da je veoma važno da matematika može biti izvor zabave, razonode i sreće za one koji se njom bave.

Koliko je bitan odnos đaka i nastavnika, odnosno profesora matematike?

– Profesori matematike su izabrali ovaj poziv, jer vole matematiku i žele da omoguće svojim đacima da i oni upoznaju taj čarobni svet, da osete njegove neograničene mogućnosti i benefite i da uživaju u njemu. Rezultat rada profesora se ogleda u tome koliko je njegov đak napredovao. Ukoliko se umesto razvoja kod đaka javi dosada ili strah, a ne zadovoljstvo, nastavnik će za tog đaka da kreira njemu prilagođen nastavni pristup. To zovemo: individualizacija nastave.

Marina Jablanov Stojanović