Đorđević: Sa ponosom se sećamo Gavrila Principa

Đorđević je rekao da je na današnji dan 1918. godine u austrougarskom zatvoru umro Gavrilo Princip, srpski patriota i jugoslovenski idealista koji je izvršio atentat na Franca Ferdinanda, te da se Gavrila Principa sećamo kao prvog tragičnog junaka čiji je život ugrađen u principe na kojima počiva današnja, demokratska, civilna i civilizovana Evropa.



Naveo je da se građani Srbije sa ponosom sećaju imena Gavrila Principa, a država sa posebnim pijetetom obeležava dan sećanja na njegov lik i delo.



"Ma kako se mišljenja istoričara iz različitih evropskih zemalja razlikovala u tumačenju tog događaja, niko ko se zaista razume u vojnu veštinu i diplomatiju ne može sa ozbiljnošću da tvrdi da jedan atentat može biti stvarni uzrok bilo kog rata, a naročito ne Prvog svetskog rata, rata koji se odvijao na većem delu zemljine kugle", kaže Đorđević. 



„Hitac Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika, navodi ministar, najdalje je mogao dosegnuti do toga da bude samo povod za pokretanje složenog mehanizma međusobnih objava ratnog stanja između država-članica dve vojne alijanse, sila Antante i Centralnih sila, mehanizma koji bi, dodaje, svakako, sa ili bez Sarajevskog atentata, pre ili kasnije bio pokrenut između dve grupe zemalja koje su, nepomirljivo zastupale dva pogleda na svet, dva sistema vrednosti i dva načina života”. 



„Zbog toga bi, naglašava, krajnje licemerno i cinično bilo optužiti Gavrila Principa za izbijanje Prvog svetskog rata, i tvrditi da bi dve grupe evropskih naroda podeljene u dva vojna bloka na miran način prevazišle sve suprotnosti nastale iz dva oprečna pogleda na svet, da ih "samo, eto, u tome navodno nije sprečio nepromišljeni gest jednog Gavrila Principa, čija je jedina neostvarena želja bila da Evropu, pa i čitav svet, stropošta u provaliju vojnog sukoba dotad neviđenih razmera".



Istorijska stvarnost ipak je znatno drugačija od te hipoteze, navodi ministar i dodaje je i protiv Kraljevine Srbije, koja je i sama zastupala sistem vrednosti Antante, nakon habzburške aneksije BiH 1908. godine, u austrougarskim vojnim krugovima bio veoma precizno isplaniran preventivni rat, kojim bi se, kako se mislilo u Beču, trajno onemogućilo ujedinjenje srpskog naroda sa obe strane Drine. 



"Glavni zagovornik agresije na Srbiju bio je niko drugi do austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. U glavni grad aneksirane pokrajine BiH, Sarajevo, 28. juna 1914, na datum kada čitav srpski narod obeležava najvažniju bitku u svojoj istoriji, Boj na Kosovu iz 1389. godine, Franc Ferdinand dolazi da bi, nadomak granice sa Kraljevinom Srbijom, kao glavnokomandujući austrougarske armije, prisustvovao vojnim manevrima usmerenim protiv Srbije", kaže Đorđević. 



Austro-Ugarsku, navodi, nije zadovljilo to što je već prisvojila jednu teritoriju sa većinskim srpskim stanovništvom jer su njeni lideri želeli da porobe Kraljevinu Srbiju i čitav srpski narod. 



"Ni to im nije bilo dovoljno, pa su došli na ideju da potpuno ponize i oduzmu dostojanstvo svakom Srbinu rugajući se simbolici Vidovdana", kaže Đorđević. 



Francu Ferdinandu presudili su, dodaje, pripadnici Mlade Bosne, jugoslovenski entuzijasti koji su se borili za slobodu, samoopredeljenje i zajedničku državu Južnih Slovena. 



"Slučaj je hteo da nadvojvodu ubije baš Srbin Gavrilo Princip, a ne Bošnjak Muhamed Mehmedbašić, koji je takođe učestvovao u atentatu. Austrougarsku vojnu silu potpuno je porazila i ponizila malobrojna, ali po borbenom moralu i taktičkoj genijalnosti superiorna srpska vojska u bitkama na Ceru i Kolubari", ističe ministar.



Đorđević je rekao da su, nakon četvorogodišnjih rovovskih borbi, krvavih bitaka, zločina nad okupiranim civilnim stanovništvom, gladi i epidemija u kojima je stradalo više od 37 miliona ljudi, sile feudalizma, militarizma i ekspanzionizma pretrpele potpun poraz.



Istakao je da su po cenu velikih ljudskih žrtava i materijalnih razaranja, pobedile one vrednosti koje prepoznajemo u današnjoj Evropi, u kojoj se uvažavaju različitosti, svi sporovi rešavaju dijalogom i iznalaženjem kompromisnih rešenja, i u EU, koja je osmišljena kao porodica ravnopravnih naroda. 



"Zbog toga smo posvećeni izgradnji dobrosusedskih odnosa, uspostavljanju trajnog mira i ekonomskog razvoja u čitavom regionu, a naš strateški cilj jeste članstvo u EU", naglasio je Đorđević.



Vence na spomenik Gavrilu Principu položili su predstavnici Grada Beograda i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.