DOMAĆA NAUKA U BORBI PROTIV NAJZLOĆUDNIJIH TUMORA: Lekovima protiv upale na rak debelog creva

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je 2022. otkriveno 5.500 novoobolelih od kolorektalnog karcinoma; nažalost, više od 3.000 je izgubilo bitku sa ovom opakom bolešću.

Ova vrsta raka, ukoliko se detektuje na vreme, postoje različiti vidovi terapije, ali je problem ukoliko se otkrije u kasnim fazama, jer su tada terapeutske mogućnosti vrlo limitirane - ilustracije radi, petogodišnje preživljavanje pacijenata u četvrtom stadijumu je svega deset procenata.  

Ono što se pokazalo kao veliki problem jeste činjenica da primena radio ili hemioterapije kod takvih visoko agresivnih tipova karcinoma u određenom broju slučajeva ne vodi ka boljitku već, nažalost, čak progresiji bolesti ili pojavi recidiva.

Ranije se smatralo da je uzrok tome inicijalna ili stečena rezistencija na terapiju, ali najnovija istraživanja, u koja su uključeni i srpski naučnici, pokazuju da, paradoksalno, upravo ćelije raka koje umiru pod dejstvom terapije, predstavljaju snažan stimulus za dalju deobu zloćudnih ćelija i, sledstveno, dalje širenje bolesti.

Naime, u zdravom organizmu ćelija koja je ušla u proces programirane smrti , iako je njen kraj izvestan, ipak brine o tkivu koje ostaje posle nje i šalje signale kojima orkestrira nadomešćivanje gubitka.

Nevolja je, međutim, što ovaj fenomen, koji predstavlja jedan od temelja zdravlja i harmonije, u trenutku kada se u organizmu pojavi maligni tumor, prerasta u osnovu za širenje disharmonije.

Suština je u tome da zloćudni tumor nije samo grupa ćelija raka koje nekontrolisano rastu, već se radi o složenoj višećelijskoj formi koja ima svoja sopstvena pravila ponašanja. I ima fascinantne strategije, od kojih je neke jednostavno preuzela od domaćina, a jedna od njih je i konstantno konvertovanje ćelijske smrti u deobu.

Tumori visokog radusa pri tome poseduju sve što im je za to potrebno, te stoga pokušajem da ih ubijemo mi im zapravo dajemo sve veću snagu da se dele, što za posledicu ima loš odgovor na terapiju a često i - neizlečivost.

Imajući to u vidu, tim naučnika sa Instituta za biloška istraživanja „Siniša Stanković” i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa kolegama iz Nemačke, sa univerziteta u Lajpcigu i Merzeburgu, usmerio je kroz projekat Advanced svoja istraživanja ka vezi između inflamacije i tumorske repopulacije.

Pokazalo se, naime, da ključnu ulogu u slanju signala kojima umiruće ćelijama obaveštavaju one u okruženju da im se valja podeliti i tako nadomestiti gubitak, zapravo su posebni molekuli zapaljenskog procesa, odnosno inflamacije. Upravo te molekule mi u procesu upale pokušavamo da, upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova,eliminišemo kako bi se smanjili bolovi i snizila temperatura.

Budući da tu istu ulogu ovi „signalni molekuli” imaju i u slučaju širenja zloćudnog tumora, fokus istraživača je na razvoju terapeutskih pristupa koji bi zapravo blokirali te signale koji vode u dalju ekspanziju bolesti i učinili hemioterapiju efikasnom.

 U tom cilju razvijaće se i novi pristupi upotrebe nanotehnologije na bazi biokompatibilnih materijala, sve u cilju transporta leka direktno do željenog tkiva, što značajno povećava efikasnost terapije a smanjuje potencijalne štetne efekte leka na zdrave ćelije.

–Verujemo da bi naš projekat mogao da pruži neke nove smernice u kom bi pravcu buduća terapija kolorektarnog karcinoma mogla da se trasira – kaže nam rukovodilac projekta Advanced, naučna savetnica u Institutu „Siniša Stanković” dr Danijela Maksimović Ivanić.

 – Budući da radimo i na potpuno novim, inovativnim lekovima, iz grupe hibridnih molekula antiinftamatornih lekova i klasičnih citostatika, očekujemo da ćemo nakon ovog projekta moći da selektujemo nekoliko kandidata koji bi mogli da krenu i put još ozbiljnijih istraživanja - sve do klinike.

– Drugim rečima, verujemo da će naši rezultati, dugoročno gledano, uticati na reviziju protokola lečenja, odnosno da će stečena znanja utrti put ka personalizovanom dizajnu terapije, čime će uticati i na lečenje pacijenata sa kolorektalnim karcinomom u budućnosti. 

Miroslav Stajić