Dnevnik na licu mesta: Vukosava i Kristina novi život počinju u Zmajevu

Za početak, neophodni su struja, voda, stolarija koja dihtuje, krov koji ne prokišnjava... A sve to, što čini san devetogodišnje Kristine Knežević i njene majke Vukosave, uskoro će postati stvarnost.

Istina, adresu u Gospođincima zameniće novom u Zmajevu, ali zahvaljujući brojnim humanim ljudima iz Udruženja „Put, istina, život” koji im već godinama pomažu, dvema umetnicama iz Novog Sada, Jasmini Mitrušić i Violeti Labat koje su im poklonile stan u vrbaškoj opštini, kao i svima onima koji su se prijavili da adaptiraju taj prostor, nije važno u kojoj ulici se odrasta, dokle god je ono sigurno okruženje puno novih mogućnosti i šansi.

- Ovde gde trenutno živimo sve nam je besplatno, nemamo ni struju ni vodu, za šta onda da plaćam vlasniku - priča nam Vukosava, već sedam godina živi u Gospođincima sa ćerkom Kristinom. - Gazda nam je rekao da na proleće, kad otopli, nađemo nešto drugo i tako je cela ova akcija i pokrenuta... Ja sam rekla da kuća u Zmajevu bude prepisana na malu, a ja ću da dobijem plodouživanje. Želim da ima nešto svoje ime i posle moje smrti. Zaslužila je, odličan je đak, uči uz sveću, nema nikakvih uslova. Ja sam dosta namučena, pa bih bar nju da spasim da se ne muči više, ima devet godina, ona bi mogla da proživi.

I dok se vreme ne prolepša, ali i dok se stan u Zmajevu ne renovira i prilagodi za dostojanstven život, Kristina i dalje redovno ide u školu u Gospođincima, ređa petice iz svih predmeta, pomaže mami kad zatreba, nekad i skuva nešto, druži se sa svojim drugarima iz komšiluka i, istina, pomalo se sekira kako će joj biti u novom okruženju. Mada, ni ovo trenutno nije najidealnije, budući da deca iz njenog razreda umeju da budu gruba, pa je zadirkuju zbog uslova u kojima živi. Međutim, vremenom su suze na njenim obrazima zamenili odlučnost i snaga da se izbori za sebe.

- Drugarica Nađa će mi najviše nedostajati, nas dve delimo užinu i sve - veselo priča mala Kristina kojoj ni teški uslovi za život ne mogu da naruže nevino lice puno života. - Mace i kucu ne ostavljam, ako ne idu oni, ne idem ni ja, tako sam odlučila! A kuća u Zmajejvu je lepa, ali kad je Mile sredi, biće još lepša.

A šta bi najviše volela da ima, Kristina, uz malo razmišljanja kako bi nam dala odgovor koji još ni sa kim nije podelila, kaže da želi da dobije svoju sobu, kao i sto sa barbikama, telefon, kompjuter i tablet, jer i to je dobro, uverava nas.

Vukosava je rodila Kristinu na jednom od salaša kod Žablja gde je, sa svojim pokojnim suprugom Đorđem, radila kao nadničar. Na kraju krajeva, od 14. godine se snalazi kako zna i ume - čistila je kuće, išla u dnevnice, radila po tuđim njivama, radila za hranu, a sad ništa od toga ne može jer ima problema sa leđima, ubrzanim radom srca i visokim krvnim pritiskom. Žive od socijalne pomoći koja mesečno iznosi deset hiljada dinara, pa „tu ne znaš di pre da ih daš, da li za ’ranu ili pribor, ovo ili ono, uvek nešto treba, uvek nešto traže”, ali za lekove uvek mora da ima, za šta izdvaja više od dve hiljade dinara. Zahvaljujući komšijama, Kristina ima gde da se okupa, Vukosava gde da opere veš, a nedavno su dobile i novu peć za grejanje, kao i dva metra drva.

Iako Kristina uveče leže već oko osam sati, kaže da joj je preko glave ranog ustajanja za školu, pa bi je najradije ukinula, mada voli u nju da ide. A kad odraste, pa, bila bi kuvar. Ili vojnik, jer voli sve što vole i dečaci - puške, „ovo i ono”, ali voli i barbike. Zna da igra fudbal i košarku i, što je najvažnije, zna da treba da sluša mamu, da bude pristojna i kulturna, otvorena prema ljudima i da nikad ne prestane da mašta.

Dve umetnice iz Novog Sada, rođene sestre Jasmina Mitrušić i Violeta Labat, rodom iz Zmajeva, odlučile su da svoju zaostavštinu, u vidu stana u okviru jedne kuće, poklone Kristini i Vukosavi Knežević. Otkako je njihov otac, biolog, ekolog i umetnik, cenjeni žitelj Zmajeva Borislav Mitrušić preminuo, taj prostor više niko ne koristi, te je postao kutak uspomena, umetničkih dela, ali i sve više ispucalih zidova.

- Jedno jutro sam na televiziji videla da Vukosava i Kristina traže plac kako bi sazidale novu kuću, pa mi je palo na pamet da je bolje da sestra i ja damo ovaj stan kao objekat u koji treba uložiti i osposobiti ga za život i napraviti od njega udoban dom - kaže Violeta Labat. - Znam da ima mnogo da se sređuje, ali računam da je bolje da ulože u nešto što već ima zidove, temelje i kvadraturu, i upisano je u zemljišne knjige, pa da im bar tako smanjimo troškove. A i nas dve ćemo tako konačno da rešimo taj kraj postojanja i života našeg oca u Zmajevu na jedan dostojanstven način kako bi verovatno i on to uradio.

Udruženje „Put, istina, život” iz Žablja nastalo je 2012. godine, a osnivač Mile Jovanović zacrtao je jasan cilj - pomaganje samohranim majkama, starijim bolesnim osobama bez ičije pomoći, rad sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i stavljanje akcenta na marginalizovane grupe. Porodici Knežević pomažu još od 2014. godine dok je Vukosavin suprug Đorđe još bio živ i teško bolestan. Najpre su im nabavljali lekove i hranu, a Kristinu su prihvatili kao člana svoje porodice.

- Vlasnik kuće u kojoj živi Vukosava sa ćerkom ima druge planove i ne možemo ništa da učinimo osim da njima dvema nađemo neko trajno rešenje, pa smo tako krenuli da pravimo apele, jer je mala Kristina zaista odličan đak, zaslužuje pažnju, a pre svega srećno detinjstvo - kaže nam Jovanović. - Zato je i nastala inicijativa da se pokrene akcija „Spasimo život” koja traje već dve godine, a u okviru koje im donosimo hranu, drva, pripremamo devojčicu za školu, kupujemo neophodan pribor i materijal, odeću... Sada ćemo, budući da se Vukosavino zdravlje pogoršalo, u saradnji sa jednom mamom iz Beograda, otići u jednu privatnu kliniku da uradi kardiološki pregled kako bismo ustanovili uzrok visokog pritiska.

Svestan da su veliki izazovi tek pred njima, jer ih čeka kompletna sanacija kuće u Zmajevu, Mile Jovanović je presrećan što ima toliko humanih ljudi, pa i organizacija i firmi koje se javljaju da pomognu koliko god mogu.

- S obzirom na ovu pandemiju i sve što nam se dešava, ove teške okolnosti, naš narod je na visini zadatka i uvek ima srce za ljude kojima je pomoć potrobna i ja se ponosim svojim narodom - ističe naš sagovornik, kog uvek možete pozvati na broj 062/172-02-73. - Zaista ima još mnogo Kristina i Vukosava, ali nisu vidljivi u medijima, ali mi smo ti koji primamo na desetine poziva i apela i zaista se trudimo da izađemo u susret koliko možemo. Želim da ovakvim akcijama  ohrabrimo sve ljude da i dalje budu uz nas, jer samo zajedno možemo san da pretvorimo u stvarnost.

L. Radlovački