Depresija kao epidemija

Psiholozi kažu da su loša ekonomska situacija i siromaštvo glavni okidač za sve češću pojavu depresije u društvu i da od nje pati već petina stanovnika.

- Glavni faktor za veliku pojavu depresije jeste siromaštvo i što ljudi ne vide da će biti bolje. Na ulicama se ne idi osmeh ni radost, ljudi su bezizražajni, vlada tuga i brižnost. Razmišljaju o svakodnevnim, nerešivim problemima, socijalnim i ekonomskim - kaže za “Dnevnik” novosadski psiholog Aleksandar Šibul.

I oni koji dođu na terapiju i savetovanje kod psihologa, ne vide da mogu da učine nešto da im bude bolje. Šibul kaže da mnogo ljudi ne radi i nema posao, a i oni koji su zaposleni imaju mala primanja, s kojima ne mogu da žive.

- Mnogi izlaz traže i u alkoholu i zbog toga je pola nacije ugroženo. Jako je veliki broj alkoholičara, a to znači da i njuhove porodice trpe. Oko 20 odsto ljudi u našoj zemlji pati od depresije, a pored tog broja imamo još i između 15 i 20 odsto alkoholičara. To su ogromne brojke. Na Istoku je taj broj daleko manji. Na Tajvanu je oko dva i po odsto depresivnih, u Japanu jedan i po procenat, a u Kini između dva i dva i po odsto. Najveći broj depresivnih je u Americi, ali tu nije ekonomski razlog u pitanju - navodi Šibul.

Prema njegovim rečima, ljudi su tužni i neraspoloženi jer ne mogu da nađu rešenje, a to se onda prenosi i na porodicu, decu pre svega, koja ne mogu da žive uobičajen život.

- Veliki je pritisak na roditelje danas u društvu. U proseku porodici danas fali 12.000 dinara za potrošačku korpu, a i to onima koji imaju platu od 44.000 dinara. Na žalost, jako mnogo ljudi radi za platu od 20.000 dinara i njima je ta potrošačka korpa nedostižna - objašnjava naš sagovornik.

Najčešća i najprisutnija bolest je depresija, koja je zastupljenija i od kardiovaskularnih bolesti. Šibul navodi da postoje različiti oblici depresije, ali i da je duboka depresija ipak ređa pojava.

- Najčešća je plitka depresija, od koje pati između 15 i 20 odsto stanovnika. Čest uzrok njenog nastanka mogu da budu i druge bolesti, jer ljudi nemaju novca da se leče i vrte se u krug. Naročito je teško obolelima od HIV-a, jer njih društvo potpuno izoluje i odbacuje. Čak je i psiholozima i psihijatrima nemoguće da dopru do njih - kaže Šibul.

Mnogo ređi poremećaj je shizofrenija, ali ne može da se kaže da je nema, jer ljudi koji pričaju sami sa sobom imaju neku vrstu halucinacije.

- To što ljudi okreću glavu od takvih osoba ne znači da ne postoji empatija, već se svi plaše ludila. I svog i tuđeg. Ljudi se plaše psihijatrijskih bolesti, jer ne znaju šta treba da rade. Ovim pacijentima jedino lekovima može da se pomogne - kaže Aleksandar Šibul.

LJ. Petrović

Male šanse da nam bude bolje

Šanse da se nešto promeni na bolje su male, jer je razvojem tehnologije i nivo stresa sve veći. Kod nas promena na bolje ne postoji, jer već dugo živimo u haotičnom društvu. Nema nosilaca pozitivnih promena. Ako bi sada krenulo na bolje, promene bi mogle da se vide tek za 30 godina, smatra ovaj psiholog.