Депресија као епидемија

Психолози кажу да су лоша економска ситуација и сиромаштво главни окидач за све чешћу појаву депресије у друштву и да од ње пати већ петина становника.

- Главни фактор за велику појаву депресије јесте сиромаштво и што људи не виде да ће бити боље. На улицама се не иди осмех ни радост, људи су безизражајни, влада туга и брижност. Размишљају о свакодневним, нерешивим проблемима, социјалним и економским - каже за “Дневник” новосадски психолог Александар Шибул.

И они који дођу на терапију и саветовање код психолога, не виде да могу да учине нешто да им буде боље. Шибул каже да много људи не ради и нема посао, а и они који су запослени имају мала примања, с којима не могу да живе.

- Многи излаз траже и у алкохолу и због тога је пола нације угрожено. Јако је велики број алкохоличара, а то значи да и њухове породице трпе. Око 20 одсто људи у нашој земљи пати од депресије, а поред тог броја имамо још и између 15 и 20 одсто алкохоличара. То су огромне бројке. На Истоку је тај број далеко мањи. На Тајвану је око два и по одсто депресивних, у Јапану један и по проценат, а у Кини између два и два и по одсто. Највећи број депресивних је у Америци, али ту није економски разлог у питању - наводи Шибул.

Према његовим речима, људи су тужни и нерасположени јер не могу да нађу решење, а то се онда преноси и на породицу, децу пре свега, која не могу да живе уобичајен живот.

- Велики је притисак на родитеље данас у друштву. У просеку породици данас фали 12.000 динара за потрошачку корпу, а и то онима који имају плату од 44.000 динара. На жалост, јако много људи ради за плату од 20.000 динара и њима је та потрошачка корпа недостижна - објашњава наш саговорник.

Најчешћа и најприсутнија болест је депресија, која је заступљенија и од кардиоваскуларних болести. Шибул наводи да постоје различити облици депресије, али и да је дубока депресија ипак ређа појава.

- Најчешћа је плитка депресија, од које пати између 15 и 20 одсто становника. Чест узрок њеног настанка могу да буду и друге болести, јер људи немају новца да се лече и врте се у круг. Нарочито је тешко оболелима од ХИВ-а, јер њих друштво потпуно изолује и одбацује. Чак је и психолозима и психијатрима немогуће да допру до њих - каже Шибул.

Много ређи поремећај је схизофренија, али не може да се каже да је нема, јер људи који причају сами са собом имају неку врсту халуцинације.

- То што људи окрећу главу од таквих особа не значи да не постоји емпатија, већ се сви плаше лудила. И свог и туђег. Људи се плаше психијатријских болести, јер не знају шта треба да раде. Овим пацијентима једино лековима може да се помогне - каже Александар Шибул.

Љ. Петровић

Мале шансе да нам буде боље

Шансе да се нешто промени на боље су мале, јер је развојем технологије и ниво стреса све већи. Код нас промена на боље не постоји, јер већ дуго живимо у хаотичном друштву. Нема носилаца позитивних промена. Ако би сада кренуло на боље, промене би могле да се виде тек за 30 година, сматра овај психолог.