Deca i mladi poludeli za ekstremnim izazovima
- Apsolutno ne znam kakvi su izazovi ili istine u pitanju, ali jedina istina jeste da je jedno dete danas moglo da nastrada – reči su sugrađanke Ivane Č. kojima se prošle nedelje oglasila na društvenoj mreži, opisujući grupu dece koja je mobilnim telefonom snimala vršnjaka dok izleće ispred gradskog autobusa, pretrčavajući raskrsnicu kod garaže JGSP Novi Sad i ostavljajući vozača zgranutog.
Posumnjavši da joj se učinilo, prišla im je sopstvenim autom, vidno uznemirena.
- Upalila sam sva četiri svetla i izašla, da bi oni počeli da beže, govoreći: „Vidi ovu što se primila.” Krenula sam za njima, ali su me gađali. Patrola je došla, ali njih već nije bilo.
Uz napomenu da se prethodnih dana odigrao sličan scenario, javili su se i drugi, konstatujući da se novi vid opasne igre širi gradom, i to među mlađim osnovcima, po njihovoj proceni učenicima trećeg ili četvrtog razreda: Tanja P. bila je očevidac sličnog događaja na pešačkom prelazu kod Bulevara kralja Petra i Ulice Kraljevića Marka, a Milena K. dan ranije na Novom naselju. Ova „igra“ prekinuta je, zahvaljujući merama Vlade Srbije u borbi protiv koronavirusa, i ograničenjem kretanja u popodnevnim satima, kao i zabranom javnog saobraćaja, ali to ne znači da se, van domašaja roditeljskog pogleda, ne dogovaraju neki slični opasni izazovi.
Nadzor roditelja ključan
Takozvane onlajn igre izazova koje deci i mladima deluju zanimljivo i uzbudljivo mogu ozbiljno da ugroze njihovu bezbednost, a najmlađi korisnici interneta najranjivija su kategorija jer, iako su vešti u upotrebi tehnologija, nemaju dovoljno životnog iskustva niti kritičke svesti da uvide sve opasnosti. Zato je nadzor odraslih ključan za povećanje njihove bezbednosti. Ali umesto da ih „dečje ludosti” brinu i da se pitaju šta je sledeće, istina je da su neki od njih dobrovoljni akteri istih, ne prezajući, recimo, da legnu među tramvajske šine, šaljući vrlo zbunjujuću, nepedagošku poruku.
Tinejdžeri širom sveta, pa i u Srbiji, poludeli su za bizarnim i zabrinjavajućim izazovima virtuelnog sveta, a primer najsličniji pomenutom je onaj u kojem leskovački mladići iskaču ispred automobila na ulicu dok ih drugari snimaju telefonom. Poslednji koji su podigli prašinu svakako su trendovi društvene mreže TikTok – „Skullbreaker” iliti lom lobanje i „Outlet/penny challenge”. U prvom troje ljudi stoji ispred kamere, a kada osoba u sredini skoči, druge dve joj podmeću noge kako bi pala ravno na leđa i udarila glavom u pod. Drugi izazov pak od učesnika zahteva da ubace novčić između punjača za mobilni telefon i utičnice, snime šta se događa, a zatim to objave na svom profilu.
Nakon ukucavanja termina „ekstremni izazovi”, vrlo brzo se razlista čitav dijapazon tematskih potkategorija: u kući, dvorištu, na plaži, u noćnim klubovima, u prodavnici, inostranstvu, na bazenu...
Iako postoje varijacije u kojima se od vršnjačke publike zahtevaju predlozi, osnovno pravilo društvene igre je da se iz šešira izvlače ceduljice i dele bodovi u skladu sa težinom zadatka, a za onog ko ih sakupi najmanje sledi dodatno iskušenje, uglavnom teže od ostalih. Zarad zabave, ali i pokazivanja odvažnosti, žvaću se vlažne maramice, jedu sapuni, zemlja, parčad zida, grizu kaktusi, piju ulje, sirće, živa jaja, voda iz ve-ce šolje, lak za nokte završi na jeziku, a cepanica, uz tup i bolan udarac, na stopalu... Svedoci smo i slikanja lizanja toaletnih školjki, lavaboa ili vrata na prodavnicama ili na zgradama, kao „izazov“ koronavirusu, što je i ozbiljno delo ugrožavanja zdravlja drugih. A šta sve može da im padne na pamet u ovo vreme izolacije, ne možemo ni da zamislimo.
S. Milačić