Danas otvorena debata, pre šest godina kontrola medija

U poslednjih šest godina postoji neka vrsta otvorenog sukoba nekih medija sa vladom. Do 2011. toga nije bilo jer niko nije smeo od medija ni da pisne. Do 2011. je uspostavljena u potpunosti kontrola nad medijima u Srbiji, rekla je Brbanić podsetivši na izjavu Verice Barać 2011. koja je govorila o snažnom pritisku na medije i potpunoj kontroli, ali i Evropskom parlamentu koji je izrazio zabrinutost zbog kontrole medija i napade na novinare.

Danas je, prema njenim rečima, situacija drugačija, jer postoji otvorena debata, ima medija koji u potpunosti slobodno kritikuju vlast, kao što to treba da bude u demokratskoj zemlji.

Navela je da se na svakodnevnim događajima upušta u debatu sa predstavnicima medija koji se ne slažu s vladom, da odgovara na sva pitanja i da su pozivani svi mediji, nezavisno da li su kritički i koliko uticajni.

Brnabić je ukazala da, na drugoj strani, postoje predstavnici takozvane opozicije koji ne pozivaju sve medije.

Za informacije, kako je kazala, odgovorni su vlast i novinari, ali u vreme društvenih mreža, kada se informacije šire brzo, ne može sve iskontrolisati i reagovati.

Poručila je da treba prestati s pričom da nikada nije bilo gore i da se pogleda objektivno situacija, da probamo da podvučemo crtu i vidimo šta je dobro, šta loše, te da mediji i vlada rade kao partneri, a ne da se dele, već da rade zajedno za Srbiju.

Ukazala je da postoje ministri koji ne paze šta pričaju i nasedaju na provokacije, ali zato postoje i premijer i predsednik koji su jasno rekli da je civilizacijska “crvena linija” verbalni ili fizički napad na novinare.

S tim u vezi je podsetila da smo 2003. imali premijera Zorana Živkovića koji je novinare nazivao marginalnim pojavama, i Velimira Ilića koji je novinare šutirao, a koji se danas u pojedinim medijima pozivaju da daju svoje mišljenje na temu medija.

Ne kažem da je danas sve super, ali svakako nije istina da je situacija nikada gora, podvukla je ona.

Ukazala je i da nije bilo u redu što su mediji pravili atmosferu da će u Srbiji biti sledeći novinar koji će biti ubijen, podsetivši da su nakon te izjave ubijen novinar u zemlji EU i ranjen u Crnoj Gori.

Jedan od velikih problema naših medija jeste što neće da pristanu na to da su se vremena promenila i da moraju da se menjaju. Imamo “Njuzvik” koji je odlučio da zbog pada tiraža ide samo na digatalno izdanje. Potrebno je da se mediji u Srbiji, u doba digitalizacije, menjaju, naglasila je ona.

Kada je reč o novcu iz budžeta za medije, Brnabić je podsetila da je Aleksandar Vučić bio taj koji je uveo projektno finansiranje 2014, iako je za tako nešto postojala mnogo ranije potreba, odnosno 2008. kada su mediji bili pod velikim pritiskom zbog svetske finansijske krize.

Po pitanju privatizacije medija rekla je da je država ukazivala na probleme, posebno lokalnih i medija na manjinskim jezicima, te da je i OEBS uvideo problem.

Najviše na svetu bih volela da se nađu svi koji su pretili novinarima, ili im naudili, da svi budu pronađeni i zatvoreni. Ja ću uraditi sve što mogu, ali neverovatno je pomisliti da neću da ljudi budu iza rešetaka koji su počinili takvo delo, rekla je ona.

Brnabić je kazala da se razgovori o novoj medijskoj strategiji vode najvećim delom konstruktivno, iako postoje neka neslaganja, ali da je važno da se razgovara.

Predsednici NUNS-a Slaviša Lekić i UNS-a Vladimir Radomirović, koji su učestvovali u debati, nisu mogli da se slože oko toga da je situacija medija danas najgora.

Lekić je tvrdio da postoji neslaganje medija oko suštinskih stvari, a da vladu nije briga za medije, jer nije pokazivala političku volju da se reše sukobi.

Naveo je da je posle 5. oktobra 2000. godine bila gomila medija koja je tokom 1990-tih imala opozicione aktivnosti, koji su želela benefite od nove vlasti, a kada nisu dobili, usledila je kritika vlasti.

Premijerka je tada konstatovala da valjda novinari ne rade svoj posao da bi dobili benefite od bilo koje vlasti, već rade svoj posao u korist građana.

Lekić je rekao da se NUNS od svog osnivanja, pre 20 godina, bori za slobodu govora, etiku i dostojanstvo novinarske profesije i da se stanje nije promenilo od tada.

Izneo je podatke da je broj incidenata s novinarima rastao neprestano od 2013. godine kada je zabeleženo 23 napada, na 92 prošle godine, dodajući da jeste bilo sve manje fizičkih napada, ali sve više pretnji i pritisaka.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da ne može da se složi da je sve posle 5. oktobra bilo med i mledko na medijskog sceni.

Kazao je da su se mnogi novinari posle 2000. identifikovali sa vlašću i nisu dozvolili da se kritička reč nađe u medijima, te da je to podržavao i NUNS.

Radomirović kaže da je to problem koji je izutno opasan po demokratiju Srbije kada se ne dozvoljava da u medijima izađe kritička reč.

Toga, smatra, da ima i danas, ali da je nešto bolje, međutim, daleko od idealne situacije.