Đaci u Vojvodini od utorka na raspustu, povratak u klupe 15. januara

Pokrenuvši pitanje usaglašavanja školskih kalendara rada,  proletos je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije dala više predloga, ali nijedan nije usvojen. Jedna od opcija bila je da prvi dan zimskog raspusta bude 19. decembar, a poslednji 20. januar, čime bi se obuhvatila oba Božića, Nova godina, mnogobrojne slave, ali bi se i uštedelo u grejanju jer učenici ne bi išli u školu u periodu najvećih hladnoća. Alternativa tome bio bi celovit odmor od Nove godine pa naredne tri-četiri nedelje, nakon kojeg bi školarcima bilo lakše da se vrate obavezama, s tim što bi se onima koji slave katolički Božić to i omogućilo.

Radnu subotu, a najviše četiri u čitavoj školskoj godini, đaci mogu imati i ako u nastavni dan obeležavaju Dan škole, ili se istovremeno, za veći deo učenika škole, realizuju ekskurzije, sportske ili društvene manifestacije ili je škola domaćin takmičenja, društvene ili sportske manifestacije.

Na ovaj način može se odraditi i nastavni dan propušten zbog odsustva većeg broja učenika ili zaposlenih, koji obeležavaju verski praznik, ili praznik nacionalne manjine utvrđen od strane nacionalnog saveta određene nacionalne manjine.

Važno je samo da ta nastavna subota bude u istom kvartalu u kome je i dan koji je određen kao nenastavni.

A učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne pohađaju nastavu, odnosno da ne rade u dane verskih praznika, a u drugom polugodištu za hrišćane to su dani uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, pravoslavci i na prvi dan krsne slave, a pripadnici Jevrejske zajednice 15. aprila na Pashu.

Predah u vidu prolećnog raspusta vojvođanski učenici imaće takođe u različito vreme – između 10. i 20. aprila, dok će u on ostatku Srbije trajati između 13. i 20. aprila.

Od ostalih važnih datuma, u drugom polugodištu biće obeleženi praznici Sveti Sava – Dan duhovnosti (27. januar), Sretenje – Dan državnosti, koji pada u subotu i nedelju, 15. i 16. februara, pa se slavi prvog narednog radnog dana, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. april), ali kao radni i nastavni dan, Praznik rada (1. i 2. maj), Dan pobede (9. maj), kao radni i nenastavni dan, i Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku, koji pada u nedelju, 28. juna. Nacionalne manjine proslaviće 11. maj – Dan Bošnjačke nacionalne zastave, a zatim prvi dan Ramazanskog, kao i Kurbanskog bajrama. Bunjevačka nacionalna zajednica obeležiće 2. februar – Dan velikog prela i 23. februar – Dan izbora prvog Nacionalnog saveta, rumunska 15. januar – datum kad je rođen nacionalni pesnik Mihaj Eminesku, rusinska 17. januar – Dan Rusina, a ukrajinska 17. maj – Dan ukrajinske zajednice u Srbiji. Romska nacionalna zajednica proslaviće 14. januara Vasilicu, trećeg petka u martu Bibiju, 8. aprila Međunarodni dan Roma i 6. maja Đurđevdan. Bugarska nacionalna zajednica neće zaboraviti 3. mart – Dan oslobođenja od turskog ropstva i 24. maj – Dan Kirila i Metodija, a češka 4. februar – Dan češke književnosti, 28. mart – Dan obrazovanja i 16. maj – Dan nacionalnog saveta.

S. Milačić