Ђаци у Војводини од уторка на распусту, повратак у клупе 15. јануара
НОВИ САД: За војвођанске ђаке, зимски распуст почиње од уторка, 24. децембра. Они ће у клупе поново сести у среду, 15. јануара 2020, док ће школе у централној Србији ферије поново искористити из два дела: један од 30. децембра до 7. јануара, а други од 3. до 17. фебруара.
Покренувши питање усаглашавања школских календара рада, пролетос је Унија синдиката просветних радника Србије дала више предлога, али ниједан није усвојен. Једна од опција била је да први дан зимског распуста буде 19. децембар, а последњи 20. јануар, чиме би се обухватила оба Божића, Нова година, многобројне славе, али би се и уштедело у грејању јер ученици не би ишли у школу у периоду највећих хладноћа. Алтернатива томе био би целовит одмор од Нове године па наредне три-четири недеље, након којег би школарцима било лакше да се врате обавезама, с тим што би се онима који славе католички Божић то и омогућило.
Радну суботу, а највише четири у читавој школској години, ђаци могу имати и ако у наставни дан обележавају Дан школе, или се истовремено, за већи део ученика школе, реализују екскурзије, спортске или друштвене манифестације или је школа домаћин такмичења, друштвене или спортске манифестације.
На овај начин може се одрадити и наставни дан пропуштен због одсуства већег броја ученика или запослених, који обележавају верски празник, или празник националне мањине утврђен од стране националног савета одређене националне мањине.
Важно је само да та наставна субота буде у истом кварталу у коме је и дан који је одређен као ненаставни.
А ученици и запослени у школи имају право да не похађају наставу, односно да не раде у дане верских празника, а у другом полугодишту за хришћане то су дани ускршњих празника, почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, православци и на први дан крсне славе, а припадници Јеврејске заједнице 15. априла на Пасху.
Предах у виду пролећног распуста војвођански ученици имаће такође у различито време – између 10. и 20. априла, док ће у он остатку Србије трајати између 13. и 20. априла.
Од осталих важних датума, у другом полугодишту биће обележени празници Свети Сава – Дан духовности (27. јануар), Сретење – Дан државности, који пада у суботу и недељу, 15. и 16. фебруара, па се слави првог наредног радног дана, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату (22. април), али као радни и наставни дан, Празник рада (1. и 2. мај), Дан победе (9. мај), као радни и ненаставни дан, и Видовдан – спомен на Косовску битку, који пада у недељу, 28. јуна. Националне мањине прославиће 11. мај – Дан Бошњачке националне заставе, а затим први дан Рамазанског, као и Курбанског бајрама. Буњевачка национална заједница обележиће 2. фебруар – Дан великог прела и 23. фебруар – Дан избора првог Националног савета, румунска 15. јануар – датум кад је рођен национални песник Михај Еминеску, русинска 17. јануар – Дан Русина, а украјинска 17. мај – Дан украјинске заједнице у Србији. Ромска национална заједница прославиће 14. јануара Василицу, трећег петка у марту Бибију, 8. априла Међународни дан Рома и 6. маја Ђурђевдан. Бугарска национална заједница неће заборавити 3. март – Дан ослобођења од турског ропства и 24. мај – Дан Кирила и Методија, а чешка 4. фебруар – Дан чешке књижевности, 28. март – Дан образовања и 16. мај – Дан националног савета.
С. Милачић