Danas je školska slava Sveti Sava

U ova­ko du­goj isto­ri­ji se­ća­nja vre­me iz­me­đu 1946. i 1990. go­di­ne, ka­da je od­lu­kom ta­da­šnjih vla­sti Sve­ti Sa­va bio pro­te­ran iz ško­la, da­nas već vi­še ni­je vred­no po­me­na.Mno­go je va­žni­je pod­se­ti­ti no­ve ge­ne­ra­ci­je đa­ka za­što će mu i da­nas us­klik­nu­ti s lju­ba­vlju.

Taj raz­log je, iz­me­đu osta­log, u pr­voj ško­li srp­ske pi­sme­no­sti ko­ju je Sve­ti Sa­va otvo­rio u ma­na­sti­ru Stu­de­ni­ci, u nje­go­voj Krm­či­ji-zbor­ni­ku za­ko­na i pra­vi­la za po­na­ša­nje svih u sred­njo­ve­kov­noj srp­skoj dr­ža­vi,u ko­joj je za­du­žio ro­di­te­lje „da se pri­se­te ka­ko su i sa­mi bi­li de­ca i isto to ima­li od svo­jih ro­di­te­lja“, a si­no­ve „da is­pra­ve shva­ta­nja svo­jih ro­di­te­lja jer i sa­mi že­le da po­sta­nu ro­di­te­lji i na­da­ju se da će od svo­je de­ce bi­ti po­što­va­ni“.

Ipak, ostav­šti­nu pr­vog srp­skog pro­sve­ti­te­lja mo­žda naj­sa­že­ti­je vred­nu­ju re­či Mi­lo­ša Cr­njan­skog da „isto­ri­ja srp­ske sred­njo­ve­kov­ne pro­sve­će­no­sti po­či­nje is­klju­či­vo Sve­tim Sa­vom, kao da je pre nje­ga i ni­je bi­lo“, te da se „za vre­me Ne­ma­nji­ća sred­njo­ve­kov­na Sr­bi­ja i po pro­sve­će­no­sti svo­joj, mo­že po­re­di­ti s dru­gim , sreć­ni­jim dr­ža­va­ma evrop­skim. A pr­vi pro­sve­ti­telj me­đu nji­ma je Sve­ti Sa­va.“

Sve­ti Sa­va je "naj­vred­ni­ja pče­la ko­ja je iza se­be osta­vi­la pu­nu ko­šni­cu slat­kog me­da, ko­jim su se hra­ni­la srp­ska de­ca do da­na­šnjeg da­na (vla­di­ka Ni­ko­laj)

Ko­li­ko je ovaj du­hov­nik, gra­di­telj i ob­no­vi­telj ma­na­sti­ra, pr­vi po­gla­var Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i njen or­ga­ni­za­tor, ali i mu­dar i vešt dr­žav­nik, pr­vi za­ko­no­da­vac, ce­njen i po­što­van u na­ro­du go­vo­ri i vi­še od 30 na­rod­nih pe­sa­ma, pre­ko sto pri­ča, mno­ge le­gen­de. Nje­go­vo ime no­se mno­ga me­sta, ško­le, bol­ni­ce, usta­no­ve, po­sve­će­no mu je oko 200 umet­nič­kih pe­sa­ma, mno­ge pri­če i ro­ma­ni, a na­uč­ni­ci i dan da­nas is­tra­žu­ju nje­gov ži­vot i rad.

A u baj­ko­vi­toj bi­o­gra­fi­ji, pro­sve­ti­telj­ski rad Sve­tog Sa­ve za­po­čeo je nje­go­vim po­vrat­kom iz Sve­te Go­re u Sr­bi­ju, u ma­na­stir Stu­de­ni­ca, ko­ja ta­da po­sta­je cen­tar srp­skog cr­kve­nog i pro­svet­nog ži­vo­ta. Zbog stro­gog mo­na­škog ži­vo­ta Sve­tog Sa­ve, nje­go­vih mno­go­broj­nih mi­si­o­nar­skih pu­to­va­nja na­rod ga je gle­dao kao istin­skog pro­sve­ti­te­lja i sve­ca. Nje­gov rad či­ni ga jed­nom od naj­ve­ćih i naj­sve­tli­jih lič­no­sti u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da, što se po­tvr­đu­je ne sa­mo u pi­sa­nim iz­vo­ri­ma i spo­me­ni­ci­ma, već i u usme­nom na­rod­nom pre­da­nju.

Sta­ri isto­ri­o­gra­fi pred­sta­vlja­li su ži­vot i rad Sve­tog Sa­ve kao pra­vi dar Bo­ži­ji za ceo srp­ski na­rod. Bio je na­rod­ni uči­telj i pro­sve­ti­telj, sa­ve­to­da­vac i lu­čo­no­ša srp­skog du­hov­nog bi­ća, a i da­nas oli­ča­va sve što je naj­bo­lje i naj­u­zvi­še­ni­je u srp­skom na­ro­du. Iako ži­vi u sva­koj srp­skoj du­ši, ipak je naj­vi­še pro­sla­vljen kroz Cr­kvu i ško­lu u ko­ji­ma je s pra­vom na­zvan na­rod­nim uči­te­ljem pro­sve­ti­te­ljem, što se od naj­sta­ri­jih vre­me­na, spo­mi­nje kao nje­go­va naj­ve­ća za­slu­ga. Svo­jim vred­nim, pre­da­nim i smi­re­nim ra­dom Sve­ti Sa­va je po­ma­gao si­ro­ma­šne, pre­ko­re­vao le­nje, sra­mo­tio ne­pri­stoj­ne, ku­dio la­žlji­ve i kri­vo­klet­ni­ke, pa su iza to­ga pro­i­za­šla pra­vi­la mo­ral­nog po­na­ša­nja.

Vučević: Učenje, rad i trud se isplate

Povodom obeležavanja školske slave, Svetog Save, sve škole u Novom Sadu pripremile su kulturno-umetnički program, ne bi li u što boljem raspoloženju proslavile ovaj sveti dan. U Tehničkoj školi “Mileva Marić Ajnštajn” je tradicionalno, 18. put, organizovana centralna proslava školskog praznika, kojoj su prisustvovali predstavnici svih novosadskih škola, kao i gradske, pokrajinske, republičke vlasti i Srpske pravoslavne crkve.

„U oficijalnom delu svečanosti, pored horskog i dramskog nastupa, bio je i obred sečenja pogače koju je osveštao sveštenik SPC“, rekao je direktor Tehničke škole dr Stanko Matić. „Specifično je i to što imamo humanitarni fond “Sveti Sava”, pomoću kojeg pomažemo siromašnoj deci ne samo naše škole, već i deci iz drugih škola u Novom Sadu.“

Nedaleko odatle, u Osnovnoj školi “Ivo Lola Ribar”, takođe je održan program u čast prvog srpskog arhiepiskopa. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je rekao da je teško prebaciti Svetog Savu u današnje doba, ali je sigurno da nam je jasno šta bi mi trebalo da radimo kao njegovi potomci, a to je da verujemo da se učenje, rad i trud isplate, čineći time dobro i sebi i društvu u kojem živimo.



I. M.

Nje­go­va sna­žna i bes­pre­kor­na mo­ral­na lič­nost du­hov­nog pre­po­ro­di­te­lja,u na­ro­du je bi­la do­bro pri­hva­će­na jer je imao neo­bi­čan dar da u sva­koj pri­li­ci po­ve­že sva­ko­dnev­ne na­rod­ne pro­ble­me s re­li­gi­o­znim ži­vo­tom, da po­sa­ve­tu­je u ra­du i po­u­či u ve­ri. Kad ot­kri­je ljud­ske sla­bo­sti i pri­me­ti ko­je ih ne­vo­lje mu­če, Sve­ti Sa­va je znao da pro­na­đe to­ple, brat­ske re­či, da ute­ši i mo­li­tvom iz­le­či. Oku­pljao je na­rod i uži­vao nje­go­vo ogrom­no po­ve­re­nje, jer su na­če­la nje­go­vog mo­ra­la bi­la isto­vre­me­no i prin­ci­pi nje­go­vog ži­vo­ta.

U pro­sve­ti­telj­ski rad Sve­tog Sa­ve spa­da i i unu­tra­šnja or­ga­ni­za­ci­ja mo­na­štva i nje­gov knji­žev­ni rad, a u vre­me da­na­šnjeg škol­skog pa­tro­na pro­sve­ći­va­nje na­ro­da ni­je se mo­glo za­mi­sli­ti bez mo­na­štva, jer ma­na­sti­ri su kroz ceo sred­nji vek bi­li ži­ža kul­tur­nog ži­vo­ta i pro­sve­te srp­skog na­ro­da.

D. De­ve­čer­ski