Čomić: Nema koristi od zelenog populizma i zelenog nihilizma
BEOGRAD: Nastavićemo da investiramo u dijalog o održivom razvoju koji bi trebalo da bude razgovor o podacima koji se tiču i opisa stanja i planova u oblasti zaštite životne sredine i energetike, kaže ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i najavljuje dijalog na tu temu u organizaciji njenog resora već od 10. maja.
Predložila je da svi zajedno koji su zainteresovani za ovu temu ulože malo više zelene dobre volje u slušanje o činjenicama.
"To bi bilo dragoceno za smanjenje verbalnog zagađenja i o energetici i o životnoj sredini kojem svedočim", rekla je Čomić u dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu održivi razvoj sa fokusom na pitanja zaštite životne sredine i pitanja energetike.
Kada je reč o životnoj sredini, Čomić kaže da ima "problem slušanja" s jedne strane zelenog populizma, s druge strane zelenog nihilizma.
"I to rade razne grupe ljudi presečeno kroz razne društvene grupe. Od zelenog populizma i od zelenog nihilizma nema nikave koristi", rekla je Čomić.
Navela je da nema sumnje da će Srbija i sa budućim vladama 2030. biti zelenija nego ikad ranije.
Savetnica u kabinetu premijerke za održivi razvoj Slavica Đukić Dejanović kaže da Regionalni savet za saradnju iz Sarajeva koordinara izradu startegije 2030 za jugoistočnu Evropu, koju će usvojiti šefovi država i vlada na samitu procesa saradnje jugoistočne Evrope u junu ove godine.
"Naša komunikacija sa Regionalnim savetom u Sarajevu je potrebna u smislu konkretnih sugestija", rekla je Đukić Dejanović.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da je zelena agenda kreiranje ekonomskih šansi i poslova i da energetska tranzicija nije pretnja, nego ogromna šansa za privatni sektor i mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je, povodom mogućnosti energetske tranzicije za ranjive grupe, navela da se u ovom trenutku računa da će najmanje 20.000 Roma u Srbiji moći da pređe iz sive u zelenu ekonomiju, ukoliko im se omogući da ono što rade u raznim oblastima, između ostalog, skupljanje otpada i reciklaža, bude uvedeno u legalne tokove.
"Ovo je jedan primer vrlo bitan, ti brojevi će rasti u budućnosti. Sigurna sam da sa jednom osmišljenom i pravednom i zelenom tranzicijom Srbija ima ogromnih mogućnosti da pomeri stvari napred", kaže Liht.
U današnjem dijalogu, u kome je učestvovala i premijerka Ana Brnabić, koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović izrazila je spremnost da se stavi na raspolaganje sav analitički materijal i zaključci brojnih istraživanja u Konventu i van njega u vezi sa životnom sredimom.
U dijalogu su učestvovali i predstavnici ministarstava za zaštitu životne sredine i rudarstva i energetike.