Četvrtina turista letuje na rizik, bez putnog osiguranja

Poslednji u nizu je onaj porodice Davidović, koja je na letovanju u Grčkoj stradala u eksploziji plinske boce, a za bolničko lečenje u Grčkoj ispostavljen im je račun od 15.000 evra, jer nisu imali putno osiguranje. Inače, Srbija s mnogim zemljama ima potpisane sporazume, pa je za eventualno lečenje u njima potreban overen dvojezični obrazac, koji izdaje RFZO. Te zemlje su Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska. Ali ne i Grčka. Za nju je portrebno ili posebno putno ili putno zdravstveno osiguranje neke od osiguravajućih kuća, ili potvrda RFZO, do čije vam realizacije na putu stoji čuvena Lekarska komisija i još čuveniji redovi. No, sve to nije dovoljan razlog za rizik polaska na put u inostranstvo bez adekvatne zdravstvene zaštite. Ipak, sve više naših turista lišava se upravo ovog izdatka kad kreće put Jonskog i Egejskog mora.

- Oko 75 odsto naših turista je osigurano pre polaska na put, a zbog desetak evra život može da se promeni – rekao je Aleksandar Seničić, direktor JUTA. - Ne možemo nikad biti sigurni da nam se na letovanju neće ništa desiti. Nekada je oko 90 odsto državljana Srbije imalo putno osiguranje, a taj broj se smanjio kad su ukinute vize – kaže Seničić i dodaje da ima putnika koji su uporni u tome da ne žele, iz ekonomskih ili nekih drugih razloga, da kupe putno zdravstveno osiguranje, iako im se predoče problemi s kojima mogu da se suoče.

Većina banaka s nekom osiguravajućom kućom ima ugovor, pa svojim komitentima odobrava određene popuste. Tako većina vlasnika kreditnih kartica u sklopu paketa usluga ima i stavku “putno osiguranje”. Ako komitent nije dobio posebnu karticu za putno osiguranje, trebalo bi da ode do filijale ili ekspoziture i zatraži potvrdu o plaćenom putnom osiguranju. Ove kartice najčešće važe za celu porodicu.

Situaciju na neki način pogoršava i činjenica da putnike na ulazu u Grčku niko ne proverava, a naročito ne traži putno osiguranje, mada bi, po propisima EU, radnik na prelazu to mogao da zatraži. S druge strane, polisa zdravstvenog putnog osiguranja nije obavezna, već turističke agencije insistiraju da ih putnici plate, ali ne mogu da nateraju one koji to ne žele, jer to je dodatna usluga koja se dodatno plaća. JUTA je pre nekoliko godina tražila da uplata polise bude obavezna, ali im je odgovoreno da Zakon o osiguranju to ne dozvoljava.

- Treba uticati na državu da u organizovanom turističkom prometu polisa zdravstvenog osiguranja postane obavezni deo turističkog putovanja i da na taj način predupredimo moguće probleme - smatra Seničić.

S druge strane, RFZO bi mogla da poradi na pojednostavljenju procedure izrade potvrde o zdravstvenom osiguranju, kao i na potpisivanju dodatnih sporazuma sa zemljama u koje naši putnici često idu.

Neki putnici na letovanju planiraju i malo aktivniji odmor, koji podrazumeva skijanje na vodi, planinarenje ili ronjenje. Obična putna osiguranja najčešće ne pokrivaju putnike ako im se nešto desi pri ovim aktivnostima jer se one vode kao “ekstremni sport”. Zato neke osiguravajuće kuće nude pakete putnog i zdravstvenog osiguranja, u koje su uključene i ove aktivnosti, ali i prevoz člana porodice iz zemlje do turističkog mesta, prevoz i evakuacija helikopterom, kao i osiguranje prtljaga i stvari u hotelskoj sobi ili apartmanu.

Klasično putno osiguranje za pojedinca za Evropu i zemlje Šengena košta u proseku evro po danu, a za porodicu 2,3 evra dnevno. Polisa putnog osiguranja uglavnom pokriva iznenadnu bolest ili povrede, zatim troškove prevoza do ambulante, lečenje, kao i troškove povratka u Srbiju, ukoliko je potrebno. Premije se kreću od 10.000 do 30.000 evra.

I. Vujanov