Четвртина туриста летује на ризик, без путног осигурања

Последњи у низу је онај породице Давидовић, која је на летовању у Грчкој страдала у експлозији плинске боце, а за болничко лечење у Грчкој испостављен им је рачун од 15.000 евра, јер нису имали путно осигурање. Иначе, Србија с многим земљама има потписане споразуме, па је за евентуално лечење у њима потребан оверен двојезични образац, који издаје РФЗО. Те земље су Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Велика Британија, Италија, Луксембург, Мађарска, Македонија, Немачка, Пољска, Румунија, Словачка, Француска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Словенија, Турска. Али не и Грчка. За њу је портребно или посебно путно или путно здравствено осигурање неке од осигуравајућих кућа, или потврда РФЗО, до чије вам реализације на путу стоји чувена Лекарска комисија и још чувенији редови. Но, све то није довољан разлог за ризик поласка на пут у иностранство без адекватне здравствене заштите. Ипак, све више наших туриста лишава се управо овог издатка кад креће пут Јонског и Егејског мора.

- Око 75 одсто наших туриста је осигурано пре поласка на пут, а због десетак евра живот може да се промени – рекао је Александар Сеничић, директор ЈУТА. - Не можемо никад бити сигурни да нам се на летовању неће ништа десити. Некада је око 90 одсто држављана Србије имало путно осигурање, а тај број се смањио кад су укинуте визе – каже Сеничић и додаје да има путника који су упорни у томе да не желе, из економских или неких других разлога, да купе путно здравствено осигурање, иако им се предоче проблеми с којима могу да се суоче.

Већина банака с неком осигуравајућом кућом има уговор, па својим комитентима одобрава одређене попусте. Тако већина власника кредитних картица у склопу пакета услуга има и ставку “путно осигурање”. Ако комитент није добио посебну картицу за путно осигурање, требало би да оде до филијале или експозитуре и затражи потврду о плаћеном путном осигурању. Ове картице најчешће важе за целу породицу.

Ситуацију на неки начин погоршава и чињеница да путнике на улазу у Грчку нико не проверава, а нарочито не тражи путно осигурање, мада би, по прописима ЕУ, радник на прелазу то могао да затражи. С друге стране, полиса здравственог путног осигурања није обавезна, већ туристичке агенције инсистирају да их путници плате, али не могу да натерају оне који то не желе, јер то је додатна услуга која се додатно плаћа. ЈУТА је пре неколико година тражила да уплата полисе буде обавезна, али им је одговорено да Закон о осигурању то не дозвољава.

- Треба утицати на државу да у организованом туристичком промету полиса здравственог осигурања постане обавезни део туристичког путовања и да на тај начин предупредимо могуће проблеме - сматра Сеничић.

С друге стране, РФЗО би могла да поради на поједностављењу процедуре израде потврде о здравственом осигурању, као и на потписивању додатних споразума са земљама у које наши путници често иду.

Неки путници на летовању планирају и мало активнији одмор, који подразумева скијање на води, планинарење или роњење. Обична путна осигурања најчешће не покривају путнике ако им се нешто деси при овим активностима јер се оне воде као “екстремни спорт”. Зато неке осигуравајуће куће нуде пакете путног и здравственог осигурања, у које су укључене и ове активности, али и превоз члана породице из земље до туристичког места, превоз и евакуација хеликоптером, као и осигурање пртљага и ствари у хотелској соби или апартману.

Класично путно осигурање за појединца за Европу и земље Шенгена кошта у просеку евро по дану, а за породицу 2,3 евра дневно. Полиса путног осигурања углавном покрива изненадну болест или повреде, затим трошкове превоза до амбуланте, лечење, као и трошкове повратка у Србију, уколико је потребно. Премије се крећу од 10.000 до 30.000 евра.

И. Вујанов