Centar za radiologiju KCV godišnje pregleda 77.000 pacijenata iz cele Vojvodine

Centar za radiologiju Kliničkog centra Vojvodine prešao je veliki put od snimanja rendgenom početkom prošlog veka, do snimanja na najsavremenijim aparatima, među kojima je i veliki rad na prevenciji zdravlja i bezmalo 9.000 skrining pregleda dojki godišnje. Izuzetno je značajan i rad interventnih radiologa, koji vađenjem tromba iz mozga sprečavaju smrt ili invalidnost od moždanog udara, a uz pomoć elektroda praktično “sprže” tumore štitaste žlezde, te pacijenti ne moraju da idu na operaciju.

Upravnik Centra za radiologiju KCV profesor dr Viktor Til kaže da su oni jedan od najvećih radioloških centara u Srbiji i regionu, sa 30 zaposlenih specijalista i subspecijalista radiologije, modernom opremom i upotrebom najsavremenijih metoda iz oblasti dijagnostičke i interventne radiologije, te nezamenjiva karika u sistemu funkcionisanja Kliničkog centra Vojvodine. Smešteni su na dve lokacije, veći deo je u zgradi stare poliklinike, a manji deo u okviru Urgentnog centra.

- Centar raspolaže sa tri multislajsna skenera, od kojih najnoviji pripada poslednjoj generaciji skenera sa dvojnim izvorom i dve cevi od po 64 sloja. Megnetnorezonantni imidžing se radi aparatom od 1,5 Tesle, a u planu je i nabavka novog MR aparata.  Centar ima sedam ultrazvučnih aparata sa širokim izborom sondi i visokim performansama, tri RTG aparata za grafije sa mogućnošću digitalizacije slike, kao i tri RTG aparata za skopije i grafije. Posebno smo ponosni na angio salu “Aksiom artis”, u kojoj se sprovode interventne procedure - navodi dr Til.

U Centru se izvodi oko 130 različitih dijagnostičkih i interventnih procedura. Ova zavidna suma pregleda ukazuje na sveobuhvatnost i maksimalnu iskorišćenost aparata koji su im na raspolaganju. Zbog konstantnog napredovanja radiologije i tehnologije koja je prati, svaki radiolog ima najmanje dve oblasti u kojima se posebno stručno usavršava, kako bi se održao korak sa svetom i kvalitet usluge. Osim toga, opštim radiološkim procedurama i urgentnom radiologijom bavi se svaki od zaposlenih radiologa.

- Podaci o izvršenom broju pregleda su impozantni. Samo u Urgentnom centru u 2016. godini načinjeno je više od 32.000 pregleda na CT aparatu, ultrazvuku i rendgenu, dok je u Centru za radiologiju urađeno 10.100 CT pregleda, 7.800 pregleda magnetnom rezonancom, 8.800 klasičnih RTG pregleda, 1.200 intervencija u angio sali, 7.000 ultrazvučnih pregleda, 2.100 dopler pregleda krvnih sudova i 8.900 skrining pregleda dojke. Ukupno, to je više od 45.000 pregleda, a zajedno sa pregledima u Urgentnom centru ukupno je 77.000 pregleda, odnosno oko 200 pregleda dnevno. Ove cifre Centar za radiologiju KCV svrstavaju u sam vrh radioloških ustanova Srbije i regiona - kaže dr Til..

Upravo zahvaljujući radu interventnih radiologa, Klinički centar Vojvodine jedini je u regionu Jugoistočne Evrope uveo proceduru radiofrekventne ablacije benignih nodusa, odnosno čvorova štitaste žlezde, gde se uz pomoć elektroda tumori praktično “sprže”. Metodu rade od februara, a nakon toga je postala redovna procedura.

Oprema za ovu intervenciju nabavljena je uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a jedna su od retkih ustanova u Evropi koja je izvodi.

Načelnica Odeljenja interventne radiologije profesorka dr Sanja Stojanović kaže da oko 50 odsto populacije ima neku vrstu čvorića u štitastoj žlezdi, koja je okružena krupnim krvnim sudovima, kao i glasnim žicama. Ovom metodom se proizvodi toplota koja se sprovodi u nodus uz pomoć elektrode.

- Tkivo odumire i kao da je hirurški odstranjeno. Radi se uz kontrolu ultrazvuka i to tako što pacijent leži na leđima, dobija lokalnu anesteziju i ceo postupak je gotov za 30 minuta, a sama intervencija traje 10 do 15 minuta. Igla kojom se ulazi u čvor povezana je sa generatorom temperature, koja ne sme naglo da raste, jer bi se u tom slučaju samo spolja spržio čvor - objasnila je dr Stojanović i napomenula kako su prve intervencije izvedene uz pomoć prof. dr Fulvija Stakula iz Univerzitetske bolnice u Trstu.

Pacijente pre intervencije vode endokrinolozi, a prednost ove metode je što se se uradi u jednom danu i pacijenti odmah posle intervencije idu kući. Indikacija za intervenciju su benigni nodusi, a neki od njih zahtevaju veću količinu lekova, što se smanjuje nakon intervencije. Indikacija su i benigni nodusi koji narušavaju izgled, zatim autoimuni benigni nodusi koji izazivaju tireotoksikozu i teško se kontrolišu lekovima. Metoda se ne radi kod cisti i malignih tumora.

- Kontrola se radi nakon jednog, tri i šest meseci, pa posle godinu dana, tokom kojih se prati hormonalni status. U periodu od tri do šest meseci nakon intevencije, nodus se smanjuje za 50 do 85 odsto, a nakon godinu dana za 60 do 95 odsto. Značajno se smanjuje bol i osećaj stranog tela u grlu i normalizuje se hormonski status tiroidne žlezde - kazala je dr Stojanović i napomenula da se čvorić od tri centimetra, za šest meseci od intervencije, smanji na osam milimetara.

Poseban ponos Centra za radiologiju je CT škola, koja se organizuje od 2003. godine i čini okosnicu edukacije iz CT dijagnostike za ceo region. Svake godine više od 50 polaznika iz zemalja bivše Jugoslavije dolazi u novembru u Novi Sad, da čuje veliki broj predavanja iz osnovnog i naprednog kursa CT dijagnostike. Predavači u školi su osim specijalista Centra i stručnjaci iz okolnih zemalja, ali i drugih evropskih i svetskih radioloških centara. Ovaj veliki fond znanja koji steknu na predavanjima polaznici mogu i praktično da utvrde tokom dvonedeljnog boravka u Centru, gde ih u svakodnevnom radu lekari uče da primene stečeno znanje.

Pacijenti kojima se radi ova intervencija spaseni su od operativnog zahvata. Njima su umanjene tegobe bez operacije, koja je skuplja, ali i teža za pacijenta. Ovo je moderan aspekt lečenja, koji uključuje timski rad endokrinologa i interventnih radiologa. Metoda je namenjena za veliki broj pacijenata, ali je potrebna jasna priprema, protokoli, evaluiranje pacijenata. Nije dovoljno samo da se vidi da postoji čvor, nego je potrebno i da se dobiju podaci o strukturi čvora.

- Radiofrekventna ablacija predstavlja manju opasnost za oštećenje nerava. Postoji “opasan trougao” koji izbegavamo. Ono što su moguće komplikacije je bol na mestu uboda i manji podliv -napomenula je dr Stojanović i dodala da se u Kliničkom centru Vojvodine radi radiofrekventna ablacija tumora jetre i bubrega, te da se na ovaj način proširuje metoda. Nova aparatura omogućava da se ne oštete krvni sudovi, alternativa je hirurgiji, a manje je invazivna.

Specijalisti Centra za radiologiju počeli su pre bezmalo dve godine da rade mehaničke trombektomije, odnosno odstranjivanje tromba iz mozga kod pacijenta koji je pretrpeo moždani udar. Do sada su uradili više desetina procedura i time su prevenirali invalidnost ili su sprečili da ovi pacijenti umru. Posledice moždanog udara su izuzetno teške, jer se svega trećina ljudi oporavi, kod trećine ostane trajni invaliditet, a trećina umre. Pri tome, incidenca moždanog udara u Vojvodini je među najvećima u svetu i godišnje oboli između 5.000 i 6.000 ljudi, odnosno svakog sata neki Vojvođanin doživi šlog.

Ovim intervencijama se bavi interventni radiolog dr Dragan Anđelić koji kaže da se trombektomije rade najkasnije u roku od četiri i po sata od razvoja simptoma, kako bi se sve završilo u roku od šest sati. Nakon snimanja krvnih sudova, kroz preponsku arteriju se stiže do mozga, te se kateterima ili stent-retriverima vadi tromb. Kako objašnjava, dešava se da pacijenti imaju suženje karotidne arterije, te prvo moraju da urade karotidni stent, da bi obezbedili put.

Tromb se aspiracijom izvadi iz začepljenog krvnog suda u mozgu i to je veoma zahtevna procedura, jer podrazumeva skupu i kompleksnu opremu, ali i uvežban i stručan tim, kao i brzinu. Radiolog pacijentima uradi i CT angiografiju, kako bi se dobio prikaz krvnih sudova i time utvrdilo gde je začepljenje. Nakon toga se pozivaju i ostali članovi urgentnog tima, koji neretko i u sred noći dolaze od svojih kuća.

- Kroz preponsku arteriju se uvode kateteri i dolazi se do začepljene arterije u mozgu. Potrebni su specijalni alati i specijalni kateter kroz koji se aspirira tromb, koji mora da bude dovoljno širok i elastičan, kako bi prošao sve krivine - objašnjava dr Anđelić i dodaje kako pacijent mora da bude miran, kako bi se intervencija dobro uradila.

Na ovaj način  pacijentima se izvadi jedan ili više trombova, od kojih neki mogu da budu i veliki, odnosno dugački više centimetara, ali dr Anđelić napominje da veličina tromba nije od presudnog značaja, nego je to veličina krvnog suda.

Klinički centar Vojvodine jedini je klinički centar u Srbiji koji izvodi proceduru mehaničke trombektomije, a pored njih to radi još samo u bolnica “Sveti Sava” u Beogradu.

Kada je reč o dijagnostici koja može da se uradi u Centru za radiologiju, profesor Til kaže da su to svi uobičajeni pregledi želuca i debelog creva gde se prilikom snimanja koristi kontrast, ali i nekontrastna snimanja za kosti, meka tkiva, pluća i druge organe.

- Postoje i različiti tipovi ultrazvučnih snimanja zglobova i mekih tkiva, abdomena, krvnih sudova, malih organa, poput tiroidne žlezde, testisa, pljuvačnih žlezda. Radi se i transkranijalni dopler, kao i oftalmološki ultrazvuk, a danas postoji i ultravaskularni ultrazvuk sa posebnom sondom. Uskoro ćemo imati i kontrastni ultrazvuk, gde se uz pomoć intravenskog kontrasta gledaju organi - kaže dr Til.

Prvi aparat u Srbiji za kompjuterizovanu tomografiju stigao je 1979. godine i to upravo u današnji Centar za radiologiju. Danas je kompjuterizovana tomografija, CT, neizbežan dijagnostički aparat, kojim se se pregleda celo telo, od glave, do pete, a CT angiografija omogućava pregled krvnih sudova, uz jodni kontrast. Nova metoda je CT kolonoskopija, koja zamenjuje klasičnu kolonoskopiju kao i dosadašnji, pomalo mučni, pregled. Til napominje kako CT dijagnostika omogućava pregled celog tela i za minut može da detektuje patološke promene.

Iako slična kompjuterizovanoj tomografiji, magnetna rezonanca (MR) svoju superiornost u odnosu na CT pokazuje kada su u pitanju neurostrukture mozga, kičmene moždine i prikaz krvnih sudova.

- CT koristi “iks” zrake kao izvor u dobijanju slike, a MR koristi magnetno polje - objašnjava dr Til.

MR se koristi za snimanje naglog ispada diska između pršljenova u kičmenom kanalu koji pritiska nerve, što može da dovede do nekontrolisanog mokrenja i pražnjenja creva, koristi se i za snimanje kod uvrtanja jajnika, kao i kod pacijenata koji su alergični na jodni kontrast, a potreban im je snimak krvnih sudova. Invazivna dijagnostika, odnosno angiografija, kateterski prikazuje krvne sudove.

- Nekada je radiologija bila isključivo dijagnostička disciplina, kada se pregled završavao opisom snimka, a doživela je bum od kako su uvedene tehnike kateterizacije. Danas se na ovaj način rešavaju zapušeni krvni sudovi, ali i proširenja, odnosno aneurizme u grudnoj ili stomačnoj arteriji, kao i u svim malim arterijama gde može da se postavi vaskularni graft. Zatvaraju se aneurizme unutar moždanih arterija uz pomoć specijalnih žica, koilova, ili se ubacuju stentovi koji mogu da popune aneurizmu ili da promene tok krvi. Mehanička trombektomija otvara krvni sud vitalan za tkivo mozga, ali i ostalih delova tela. Tromb se vadi mehanički, usisavanjem. U velikim studijama u Americi i Evropi ovo je naučno dokazano kao efikasna metoda u lečenju šloga - objašnjava profesor Til i dodaje kako se rade i embolizacije, odnosno sprečavanje ishrane tumora krvnim sudom ili krvarenje u maloj karlici.

Radiofrekventna ablacija koristi se za lečenje tumora i to ili visokom temperaturom ili zaleđivanjem. Primenjuje se kod malignih tumora jetre i bubrega, kao i u slučaju benignih tumora štitne žlezde.

- Vertebroplastika se radi kod pacijenata koji imaju metastaze ili frakture tela pršljena. Ubacuje se cement ili drugi materijali koji vrate ili zadrže telo pršljena u visini u kojoj je bilo - navodi dr Til.

Radiolozi rade i brojne druge intervencije kao što su ablacije, nefrostome, sklerozacije ciste alkoholom, vađenje kamenja, širenje mokraćnih kanala posle transplantacije bubrega, širenje žučnih puteva kod maligniteta na glavi pankreasa ili jetri, kao i limfocela gde se nakon operacije u maloj karlici nakuplja limfa koja pritiska i boli. Rade i AV fistule pacijentima na dijalizi i balon dilatacije gde se širi veza između arterija i vena.

- Bez radiologije nemoguća je savremena medicina i to i ona vezana za hirurške, kao i za sve druge grane medicine - zaključuje dr Til.

U Centru trenutno radi 30 radiologa koji svojim znanjem i stručnošću stoje na raspolaganju svim klinikama KCV, kao i ambulantnim pacijentima iz cele Vojvodine i Srbije. Oni rade u dve smene radnim danima, a na MR dijagnostici i vikendom, dok dežurna ekipa koju čine dva radiologa, dva tehničara i tri specijalizanta, neprekidno radi 24 časa, 365 dana u godini. Više od 40 viših RTG tehničara i strukovnih radiologa u saradnji sa lekarima omogućavaju kvalitetnu i efikasnu akviziciju snimaka i nezamenjivu pomoć prilikom rada u angio sali, a 12 administrativnih radnika vode medicinsku dokumentaciju i komuniciraju sa pacijentima, dok jedan inženjer informatike i jedan fizičar brinu o velikom broju računara i radnih stanica bez kojih Centar ne bi mogao da funkcioniše. Ukupno, oko 90 ljudi radi u Centru.

Rendgenološko odeljenje Gradske bolnice u Novom Sadu je kao preteča današnjeg Centra za radiologiju osnovano 1928. godine, kada je za prvog šefa postavljen dr Dimitrije Nestorović iz Šapca. Zamenio ga je dr Nikola Vujić, koji je bio i prvi šef Katedre za radiologiju, kao i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i prvi je uveo radiologiju u kliničku praksu.

Kao nastavna baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Centar konstantno obučava studente, doktorante, specijalizante iz radiolgije, ali i drugih specijalnosti. Nastavno osoblje Centra za radiologiju čini pet profesora, jedan docent, četiri asistenta, dva doktora medicinskih nauka, a većina mlađih specijalista je na završnim godinama doktorskih studija.

Pripremila: Ljubica Petrović

Foto:  B. Lučić, LJ. Petrović, KCV

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo