Čeka se konkurs koji bi skratio liste čekanja za domsko zbrinjavanje
Još uvek se čeka da bude raspisan konkurs da bi se saznalo kolika je zainteresovanost privatnika da otvaraju gerontološke centre. On treba da pokaže koliko je spremnih da, uz poštovanje zakonski uslova, dobiju licence za rad i prihvate stare bez dovoljno novca za smeštaj u dom, a država bi preuzela deo troškova njihovog boravka.
Razliku u ceni između državnih i privatnih domova nadoknadio bi budžet da bi se smanjila lista čekanja za prijem u neku od državnih ustanova.
U Srbiji trenutno radi 40 državnih domova za stare s oko 9.000 mesta, dok ih je u 174 licencirana privatna doma pride 5.000. Procenjuje se da je popunjenost u državnom sektoru 90 odsto, a privatnom 71. Na listi čekanja je nekoliko stotina sedokosih, ali je najveći problem velika neravnomernost u teritorijalnoj pokrivenosti jer postoje delovi zemlje s velikim procentom vremešnog stanovništva u kojima je malo i državnih i privatnih domova za njih. Uz to, državni su jeftiniji od privatnih pa stari koji traže smeštaj zapravo nemaju dovoljno novca da odu u privatni – iako bi mnogi od njih bi to prihvatili – pa zbog toga čekaju na listi mesecima, a nekad i duže od godinu.
Ministar za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku politiku Zoran Đorđević objašnjava da novca za subvenciju ima i naglašava da to nije velika suma. Tako bi država podsticala otvaranje privatnih domova za stare i u manjim naseljima.
"Uspostavljanje uslova da stariji, materijalno ugroženi, mogu pod jednakim uslovima biti smešteni u privatne i državne domove podrazumeva korišćenje postojećih ili novoosnovanih licenciranih privatnih domova – objasnio je Đorđević. – Ali trenutno samo 40 lokalnih samouprava ima državne domove, a korisnici ne mogu uvek da sebi priušti smeštaj kod privatnika."
U njegovom resoru ističu da bi privatni domovi zapravo bili ponuđači usluga, a korisnici stari koji ih žele. Oni sa skromnim materijalnim mogućostima učestovali bi u troškovima smeštaja sa svojim primanjima, prihodima, imovinom i uz pomoć srodnika, ako ih imaju, ali mogu računati na potporu buyeta. Pravo na takvu uslugu, obezbeđenu Zakonom o javnim nabavkama, imaće svi koji su već na listama čekanja ili bi se na njima mogli naći.
Nakon najavljenog, namenskog konkursa, očekuje se da će se mnogi privatnici koji danas rade ilegalno – a takvih je mnogi i poslednjih godina se često otkrivaju tek kad se starima dogodi neka nesreća – legalizovati i poštovati proceduru licenciranja. Time će dobiti i država, a najviše stari koji u njima provode pozne godine jer će privatnik morati da poštuje sve zakonske uslove koji važe i za državne domove.
Ljubinka Malešević
