Bujošević: Za kviz "Potera" ima prava producentska kuća van RTS
Na raspravi skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na kojem je bilo reči i poslovanju medijskog javnog servisa, direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević izjavio je danas da se RTS tokom 2021. godine, 75 odsto finansirao iz taksi koje plaćaju građani, a 25 odsto od prihoda od marketinga.
On je pojasnio da je Javni servis te godine radio bez novca iz budžeta.
"Rekli smo da nećemo uzimati novac iz budžeta. Sada mislimo da nam je potreban, ali kako stvari stoje, zbog svega što se dešava oko RTS danas sumnjam da ćemo da ga dobijemo", rekao je Bujošević.
Podnoseći izveštaj pred članovima Odbora za kulturu i informisanje, Bujošević je naglasio da je 2019. godine 93 odsto obrazovno-naučnog programa bila produkcija RTS, 93 odsto sopstvene produkcije imala je u informativnom programu.
U programu za dijasporu RTS je 76 odsto sadržaja producirala za dijasporu i 72 odsto zabavnog programa.
"Naša obaveza je da imamo 10 odsto programa koji rade nezavisne produkcije i to nismo ispunili u 2021. Ta ponuda jeste mala i često nekvalitetna. Jednostavno nismo procenili da bi nezavisne produkcije koje su se prijavile na konkursu, producirale dobar program", rekao je Bujošević.
On je naglasio da se RTS odlučuje za nezavisne i spoljne produkcije samo kada proceni da je to jeftinije i jednostavnije od sopstvene produkcije.
"Siguran sam da igrani program treba da produciraju nezavisne produkcije. O tome odlučuje 8 ljudi i potrebno je da imamo sinopsis za sve epizode neke serije uz scenario za tri epizode i predviđeni budžet da bi uopšte odlučivali o tome" rekao je Bujošević.
Kako kaže, netačni su navodi da je u RTS zaposleno 3.550 ljudi.
"To sam zatekao kada sam došao u televiziju. U međuvremenu je taj broj smanjen. RTS ima
1000 ljudi manje" dodao je on.
"RTS je najgledanija u uzrastima od 15 do 29 godina, od 30 do 44 i od 45 do 59 godina. Prozivaju nas da produciramo rijaliti programe a u njima žene kuvaju, nastaje kuća za siromašne ljude ali i obnavljamo dedovinu ljudima koji žele da ostanu na svojoj dedovini" kaže Bujošević.
Predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Branislav Klanšček rekao je da su izveštaj i pismo Bujoševića koji su objavljeni na sajtu Pištaljka verodostojni.
Klanšček je insistirao da je Upravni odbor RTS sastavio dokument sa primedbama na poslovanje Javnog servisa i tu je izneo sve što ono se pojavilo u javnosti.
Klanšček je rekao da je UO tada uočio da RTS nije ispunio svoje zakonske dužnosti i da se bavio svakim programom ponaosob.
Na raspravi je bilo reči i o pitanju sukoba interesa, teme koja je ovih dana bila prisutna u medijima: Da li zaposleni u RTS mogu da rade u spoljnim produkcijama čiji program plaća RTS?
"Ponoviću ovde još jednom...Neka mi neko kaže šta rade Jovan Memedović i Kristina Radenković iz kviza "Stigni me ako možeš" za platu. Nastajanje kviza "Slagalica" košta 500 evra, a "Potera" košta 19 hiljada evra" rekao je Klanšček.
Bujošević je naveo je da obrazovno-naučni program proizvodi 44 emisije, informativni 42, redakcija za dijasporu pet, kulturno-umetnički program 39, a zabavni 63 emisije.
"Producijska kuća je otkupila prava na kviz "Potera" i RTS nema mogućnosti da otkupi ta prava. Na kastingu je odabran Jovan Memedović kao najbolji voditelj tog kviza. To je odluka te producentske kuće. Ugovor za kviz Potera potpisan je 2006. godine", kazao je Bujošević.
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje razmatrao je i Predlog zakona o filmskom i ostalom audiovizuelnom nasleđu, kao i Zakon o kinematografiji.