Božićne poklade NAJAVLJUJU POST Običaji razni OD MAZANJA BELIM LUKOM DO GATANJA POMOĆU JAJA  

Ovaj dan, 27. novembar je poslednji dan pred Božićni post tokom kojeg se vernici uzdržavaju od mrsne hrane životinjskog porekla i posvećuju se molitvi, traganju za mirom i pročišćenjm duše.

Prema narodnim običajima, poklade su domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova i zato su nazivi poklada vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske koje su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane.

Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa. Mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa. Proštene ili pročke poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta.

Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove. Nose maske, najčešće krznene prekrivače i uz buku i pesmu javljaju komšijama da veselje počinje.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac".

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri ("olalija"). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

Jedan od starijih običaja jeste da su deca maskirana odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a onda bi ih odrasli darivali slatkišima, čokoladama, bombonama. Maskirane povorke se daruju, plešu i simbolizuju radost. Takođe, na ovaj dan gata se pomoću jaja – kakvo je jaje, takva će godina biti.

Božićni post jedan je od četiri velika posta, koji počinje 28. novembra i prethodi velikom pravoslavnom prazniku Božiću, rođenju Isusa Hrista.