Божићне покладе НАЈАВЉУЈУ ПОСТ Обичаји разни ОД МАЗАЊА БЕЛИМ ЛУКОМ ДО ГАТАЊА ПОМОЋУ ЈАЈА  

Овај дан, 27. новембар је последњи дан пред Божићни пост током којег се верници уздржавају од мрсне хране животињског порекла и посвећују се молитви, трагању за миром и прочишћењм душе.

Према народним обичајима, покладе су домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова и зато су називи поклада везани за називе великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске које су у народној традицији и данас веома очуване.

Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочке покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста.

Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.

Сматра се да су покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите трикове. Носе маске, најчешће крзнене прекриваче и уз буку и песму јављају комшијама да весеље почиње.

Различити обичаји се везују за овај дан, што зависи од краја до краја. Негде се после вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају белим луком, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: "Вештица као конац, у мене зуби као колац".

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри ("олалија"). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

Један од старијих обичаја јесте да су деца маскирана одлазила од куће до куће и тражила јаја, а онда би их одрасли даривали слаткишима, чоколадама, бомбонама. Маскиране поворке се дарују, плешу и симболизују радост. Такође, на овај дан гата се помоћу јаја – какво је јаје, таква ће година бити.

Божићни пост један је од четири велика поста, који почиње 28. новембра и prеthodi великом православном празнику Божићу, рођењу Исуса Христа.