Borba sa vrućinom: vlažni čaršavi na prozoru hlade vazduh u sobi

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” savetuju građanima da stalno rashlađuju prostor u kojem borave, ne izlaze napolje tokom najtoplijeg dela dana, te da prilagode ishranu i piju što više tečnosti.

Trudite se da vam životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno bi bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena Celzijusa tokom dana, odnosno ispod 24 stepena tokom noći. To je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike. Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža, preporuka je lekara „Batuta”.

Trebalo bi smanjiti toplotno opterećenje u stanu ili kući u najtoplijem delu dana, odnosno da se zatvore prozori, posebno oni na sunčanoj strani, ali i isključi veštačko osvetljenje i svi električni uređaji koji nisu neophodni.

Ukoliko nemate klima-uređaj, okačite vlažne čaršave na otvorene prozore da biste rashladili vazduh u sobi. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore i štedite struju koju ne koristite za rashlađivanje. Ventilatori mogu delimično rashladiti prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepeni ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom, upozoravaju lekari, i dodaju da bi bilo dobro da se boravi u najhladnijoj prostoriji u stanu, pogotovo noću.

Oni koji nemaju mogućnost da rashlade stan ili kuću, trebalo bi da dva do tri sata dnevno borave u rashlađenom prostoru van kuće, kao što su klimatizovane javne zgrade. Treba izbegavati boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana, od 10 do 17 časova.

Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4 i 7 časova ujutru. Boravite u hladu i ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima, kažu u „Batutu”.

Telo treba da se rashlađuje i hidrira, te je dobro da se tušira ili kupa u rashlađenoj vodi. Mogu se primenjivati i hladni oblozi, peškiri, sunđeri, kupke za stopala.

Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Koristite pamučnu posteljinu. Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu s visokim sadržajem proteina, podsećaju lekari.

Redovno proveravajte kako su vam članovi porodice, prijatelji i susedi koji žive sami. Osobama koje su pod zdravstvenim rizikom, kao što su deca, trudnice i stariji od 65 godina, mogla bi zatrebati pomoć tokom vrelih dana. Ako neko od njih uzima lekove, proverite s njihovim lekarom da li ti lekovi utiču na termoregulaciju. Lekove držite na temperaturi ispod 25 stepeni Celzijusa ili u frižideru. Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja ili istovremeno uzimate više različitih lekova, kažu lekari.

Ako se pojave simptomi kao što su vrtoglavica, slabost, uznemirenost, intenzivna žeđ ili glavobolja, što pre treba preći u ohlađen prostor i izmeriti telesnu temperaturu, popiti nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature. Ako se jave bolni grčevi u mišićima, treba se skloniti se u hlad ili ući u rashlađeni prostor, te postepeno unositi tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od sata, treba potražiti lekarsku pomoć.

Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome, ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva, nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite Hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblozima, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće, savetuju stručnjaci.

LJ. Petrović