Biblioteka Matice srpske u komforu svoga doma: Sajber riznice kulturnog blaga
Biblioteka Matice srpske nezamenljiva je karika za istraživače, ali i studente tokom pripreme ispita, posebno ove jeseni, kada je zbog epidemiološke situacije nemoguće zadržavanje u čitaonicama fakultetskih seminarskih biblioteka. Korona je, kaže rukovodilac tog odeljenja Gordana Đilas.
– Morali smo da se reorganizujemo u skladu sa preporukama Kriznog štaba i Vlade Srbije da bismo zaštitili i nas i naše korisnike – dodaje Gordana Đilas. – Za vreme karantina organizovan je rad od kuće za poslove koji mogu da se obave preko instalirane aplikacije COBISS, što je bilo dosta komplikovano jer smo morali sve da usaglasimo, te da budemo stalno dostupni preko telefona, društvenih mreža, mejlova. Morali smo takođe da odvojimo posebnu prostoriju za publikacije koje su bile na korišćenju, a koje je trebalo da se dezinfikuju i provedu 14 dana u izolaciji pre nego što budu vraćene u magacin, što se radi i sad. Sve to je složen proces jer u stalnoj fluktuaciji knjiga u svakom trenutku treba znati gde vam se koja nalazi. Budući da smo jedno vreme bili ograničeni na deset, pa na 20 ljudi u zatvorenom prostoru, nakon čega je organizovano zakazivanje za mesta u čitaonicama, bilo je dosta onlajn zahteva preko portala Pitajte bibliotekara, koji radi pri sajtu i Fejsbuk stranici BMS.
Korisnici su tako, putem mejla, mogli da dobiju članak iz časopisa ili deo knjige, odnosno da pogledaju digitalnu biblioteku, koja ima preko milion i šeststo skeniranih stranica.
– Po praćenju pristupanja i povratnim informacijama znamo da su zadovoljni onim što im je bilo dostupno, mada je prvenstveno reč o starim i retkim srpskim knjigama, kakvih BMS ima najviše na svetu. Digitalizacija nije samo omogućavanje korisnicima da, u komforu svoga doma, publikovan materijal vide sa bilo kog mesta na kugli zemaljskoj, već i jedan vid zaštite, budući da novinska hartija ima ograničen vek trajanja. Treba znati da ne digitalizujemo komercijalna izdanja, poput beletristike, nego kulturno dobro od najveće vrednosti, koje ujedno i štitimo od habanja korišćenjem u čitaonicama – napominje sagovornica.
Broj elektronskih izdanja stalno raste, a trenutno ih ima 26.101.
Među njima su ujedno i najčitanija: kompletna „Zastava”, koja je tokom svog trajanja bila jedan od najuglednijih listova Srba u Vojvodini, zatim Letopis Matice srpske, najstariji književni časopis na svetu, pa i novosadski „Branik”. Kako kaže bibliotekar informator Jelena Jovin, ima tu i sitnije ali autentične građe: geografskih karata, fotografija, likovnih radova... Pored digitalnih izdanja, u toku je predstavljanje različitih zbirki, kao na primer referensne literature, ili pojedinih ličnosti iz Srpskog biografskog rečnika Matice srpske, svojevrsnog kolaža likova, značajnih ne samo korisnicima nego i istraživačima srpske istorije i kulture.
– Što se tiče kvaliteta, u rangu smo sa inostranim digitalnim bibliotekama, s tim što one imaju više dokumenata pretraživih po raznim parametrima, dok se kod nas tek radi ocerovanje „Zastave”. Lično bih volela kada bi se umrežio digitalizovani materijal zavičajnih fondova svih biblioteka u Srbiji – kaže Gordana Đilas.
S. Milačić
