Beogradska profesorica vratila se amazonskim korenima

Iako je odrastala u Beogradu, sve više vremena je provodila u Peruu gde je ponovo uspostavila veze sa duhovnošću, kulturom i tradicijom svojih peruanskih predaka iz Amazonije. Iz pronađenog dnevnika je saznala da joj je deda bio šeripijeri (šaman) i tada je i započeo njen put praćenja staza znanja koje su hiljadama godina za sobom ostavljala amazonska plemena.  Istražujući i sebe i nasleđe svojih predaka profesorica Maja kaže da je uz uzbuđenje koje donosi otkrivanje tog sveta, na svakom koraku nailazila i na razočarenja zbog onoga što se amazonskoj kulturi dogodilo u poslednjih nekoliko vekova, ali i onim što joj se dešava u ovom trenutku, naglasivši da je za izvorni amazonski šamanizam jednako pogubno fizičko uništavanje prašuma kao i sve popularnije njegovo uklapanje u nekakav instant model u kojem zapadni svet želi da ga vidi i “konzumira”. 

- Moja odluka da se više i dublje posvetim istraživanju vezanom za uništavanje indigenih kultura i skretanju pažnje na ovaj problem, počelo je pričom jedne studentkinje, koja mi je na kraju predavanja prišla, znajući da sam peruanskog porekla, rekavši mi vidno uzbuđena, da je inicirana u peruanski amazonski šamanizam – ispričala je Maja T. Iskjerdo otvarajući predavanje “Amazonski šamanizam u doba kapitalizma” koje je održala u novosadskom Muzeju savremene umetnosti  – Oduševljeno sam je pitala na koji način je to uspela i tada doživljavam šok, jer je usledio odgovor da je za tri dana, u nekom stanu u Berlinu, ispijajući ajavasku poslednjeg dana, izlečila sebe, te kroz „ljubav i radost“ koje su joj date sada može i da leči druge. Posle ovog iskustva, osetila sam potrebu i pre svega jednu veliku obavezu prema svom narodu, ali i prema svima, da skrenem pažnju na ajavasku, koja jednostavno nije igra i zabava, kako se to možda većini čini. Ajavaska “žurke” su sve više popularne  i u Srbiji, ali pre svega u SAD i u drugim državama u Evropi i ljudi moraju da shvate da takav vid zabave može da bude i smrtno opasan, a da pri tome to u najvećoj meri nema nikakave veze sa onim čemu ajavaska zapravo služi.

-Sa jedne strane imamo besomučno fizičko uništavanje Amazonije i prema procenama to ima drugi po snazi uticaj na stvaranje klimatskih promena i to je nešto što svi znamo ali se isto slabo šta preduzima. Sa druge strane i ono malo preostale duhovnosti amazonskih plemena se uništava jednom pogrešnom popularizacijom šamanizma koji se uprošćava na nivo trodnevnih potencijalno opasnih seansi uz ispijanje ajavaske – kaže Maja Iskjerdo, inače supruga našeg poznatog slikara Miloša Šobajića.

Prema njenim rečima, nestajanju amazonske tradicije doprinosi i uticaj zapadnjačkih kultura među malobrojnim preostalim plemenima, koja sve više prihvataju zapadni pogled na svet i napuštaju svoje nasleđe.

- Sa jedne strane je tradicionalna indigena kultura, koja počiva na duhovnosti i tradiciji koja ih uči da osećaju celim svojim bićem, a sa druge potrošačka manija koja utiče da se gube veze sa znanjima o čoveku i prirodi koja su sticana i prenošena vekovima. Ostalo je vrlo malo plemena koja nisu prihvatila zapadni model i zato je “krivljenje” slike o vrednostima amazonskog šamanizma i animizma još pogubnije jer se stvara pogrešna slika o indijancima koji “piju ajavasku i nešto haluciniraju”… - kaže profesorica Maja poreklom iz Ašaninka plemena.

- Kosmovizija Ašaninka u potpunosti je drugacija od zapadnjačkih verovanja i načina razmišljanja – rekla je Maja T. Iskjerdo. - Da bi se uopšte neko bavio šamanizmom ili animizmom, mora da bude deo Amazonije, da je oseti u sebi, da bude sastavni deo džungle i raste sa njom. Samo tako i inicijacija i ispijanje ajavaske ima smisla jer je to zapravo samo deo procesa spoznaje, a ne ključna stvar kako se to danas predstavlja u stotinama ponuda kojih ima na internetu u kojima se nude navodne seanse izlečenja i inicijacije u šamanizam. 

Prema njenim rečima, nisu u tome nevini ni sami indijanci iz Amazonije jer su mnogi podlegli zapadnom uticaju te su pristali da prodaju svoju tradiciju u obliku koji zapadno tržište traži.

- Danas je recimo pleme Šipibo Konibo indijanaca vrlo poznato u Americi i Evropi upravo po tim centrima koje organizuju takve instant inicijacije uz obaveznu ajavasku. Osim toga mora se znati da ni svi amazonski šamani nisu posvećeni pozitivnim idejama jer su se mnogi stavili u službu moderniog zapadnjačkog vrednosnog sistema u kojima dominira želja za novcem i moći i da je njihov broj sada veći od onih koji su ostali verni izvornom učenju – kaže Maja.

Region „Madre de dios“ je najpopularniji kada je reč o ajavaski. U ceremoniji pravljenja ovog čudotvornog napitka, ajavaska mora da se pomeša sa još jednom, dve ili više biljaka, a najčešće se koristi biljka čakruna. Postoji 17 do 20 biljaka ajavaske, koje su identične, ali indijanci znaju da su one različite, jer su im, kako i sami kažu duhovi biljaka to rekli. U trenutku kada se tradicionalno beru biljke, kako je objasnila naša sagovornica, prvo duh biljke mora da da dozvolu da se ubere, zatim se ona seče, a dok se to dešava, peva se molitva, odnosno sveta pesma – Ikaro.

-Možda ovo zvuči nadrealno, ali mora se imati u vidu da je u pitanju pristup životu i znanje koje je amazonskim plemenima omogućilo opstanak u džungli kroz hiljade godina, a da je najpogubniji uticaj na te narode imao tek susret sa “belim ljudima” – naglasila je dr Maja Todorović Iskjerdo.

Ona objašnjava da i beli šaman mora da poznaje i  drugu, “zlu” stranu jer i u svetu šamanizma postoji mnogo negativnih sila i energija od kojihe se treba odbraniti i to je nešto što se uči čitavog života, a ne za tri dana, a osim toga za iniciranje u šamanizam je potrebna i dozvola predaka…

Inicijacija se radi u krugu od najviše tri osobe, i to su šeripijeri (šaman), njegov pomoćnik i osoba koja se leči. Za svakoga je drugačija, jer su svi ljudi različiti, svako je individua za sebe i tamo gde postoji jedna velika grupa, nažalost nije baš adekvatan način da se pristupi ovom svetom činu. Smatra se da je Ajavaska majka svih znanja, a majka ne napušta svoj dom i onog momenta kada ga napusti, ona više nema dušu i svako pleme koje je ostalo verno svojoj autohtonoj kulturi i vrednostima, reći će vam isto. To znači da se ajavaska ne može koristiti van svog autohtonog područja u svetoj ceremoniji ispijanja ajavaska napitka, jer ona tada nema tu snagu i moć.

Danas se nažalost zbog kapitalističkog shvatanja čitav ritual izgubio, indigena kultura se uništava, kao i njihov dom, svetkovina, duhovnost i verovanja. Došlo je instant vreme, kada više ništa nije sveto, a „ajavaska turizam“ postao je unosan biznis koji služi za zabavu.

Ivana Mikloši