Baza ePacijenti povezuje domove zdravlja i bolnice

Kako je navedeno, očekuje se da sledeće godine građani zakažu do 50 miliona usluga putem portala eZdravlje i mobilne aplikacije i tako brže dođu do željenog pregleda.

Koliko nam je potrebna ova baza pokazuje i činjenica da je, ako ste slučajno promenili prebivalište, odnosno mesto stanovanja, sada potrebno da lično dođete u matični Dom zdravlja i zatražite da vam se premesti karton u Dom zdravlja kojem sada pripadate, iako ste uredno promenili ličnu kartu, prijavili prebivalište i na sajtu RFZO vam stoji nova adresa. Takođe, ako vam je potrebna poseta bolnici, u mestu stanovanja primiće vas samo ako ste hitan slučaj, a zdravstvena kartica potpuno je “čista” od podataka, te ćete morati u matični Dom zdravlja da vam izdaju novu turu lekova, ako ste hronični bolesnik.

Akcionim planom za 2022-2023, koji je na prošloj sednici usvojila Vlada Srbije, planirano je i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona do kraja godine, a već od naredne, zahvaljujući sistemu eBolovanje, pacijenti neće morati da odlaze po doznake kod izabranog lekara, jer će se ceo proces odvijati onlajn. Da li će se to odnositi i na ovakve slučajeve, koji su promenom adrese promenili i teritoriju na kojoj ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja, videćemo, nadamo se, vrlo skoro.

Uvid u jedinstveni eKarton, upisane dijagnoze i propisane lekove, imaće pacijent i lekari iz različitih ustanova, državnih i privatnih, a na jednom mestu biće objedinjena cela istorija lečenja, što će pomoći efikasnijoj razmeni podataka između doktora opšte prakse i lekara specijalista. Za sada, uvid u karton imaju samo domovi zdravlja, i to ne svi, apoteke imaju samo delimičan uvid, a bolnice, lokalne i one iz tercijarne sfere, imaju osnovne podatke iz zdravstvene kartice, ali ne i istorije bolesti i lečenja, zabeležena u Domovima zdravlja.

Šefica Jedinice za zdravstvo u NALED-u Jelena Radnović Vukčević rekla je da je cilj da do kraja godine unapređeni IZIS koristi do 30 odsto bolnica, a da se tokom 2023. uključe i preostale zdravstvene ustanove.

“Jedan od prvih koraka ka uvođenju eKartona i potpune digitalizacije biće postavljanje nove modernije IZIS platforme, a kako bi sistem potpuno funkcionisao, neophodno je njegovo uvezivanje i sa privatnim i vojnim zdravstvenim ustanovama, koje dosad nisu bile deo ovog sistema”, rekla je ona.

Posao na uvezivanju privatnog i zdravstvenog sektora biće poseban izazov, pošto mnogi zaposleni imaju posebne zdravstvene pogodnosti i većinu pregleda obavljaju u privatnim institucijama, a onda moraju da te rezultate i izveštaje nose u Som zdravlja, kako bi dobili terapiju. Tako se terapija praktično prepisuje dvaput, bolesnici se šetaju i gube vreme, čega smo postali bolno svesni u vreme pandemije, kada su se mnogi testirali u privatnim laboratorijama.

Među 18 mera akcionog plana za sprovođenje Programa digitalizacije zdravstvenog sistema, nalazi se i uvođenje e-uputa koje će izdavati lekari specijalisti, rešavanje problema termina i uputa bez termina, kao i uvođenje jedinstvenih registara za elektronsko praćenje izdavanja recepata i potrošnje lekova, imunizacije, preležanih bolesti, nalaza i otpusnih lista. Institucije će, takođe, moći putem uvezanih baza podataka da razmenjuju informacije o rođenim i umrlima osobama, genetskim predispozicijama. NALED će putem CHISU projekta uz podršku USAID-a pratiti sprovođenje akcionog plana.

        I. Radoičić