Bakice više ubijaju sinovi i ćerke nego pljačkaši

Mahom je u slučajevima pljačke bilo reči o deviznim penzionerkama, od kojih su dve već bile u devetoj deceniji života.

Te podatke iznela je NVO Snaga prijateljstva „Amati” povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, ukazujući na to da nasilja i ubistava nisu pošteđene ni starije osobe, a posebno starije žene, koje su tri puta češće žrtve nasilja od starijih muškaraca. Sva ubistva starijih osoba, po oceni „Amatija”, samo su posledica raspada sistema vrednosti koji smo imali, a novi nismo stvorili i izostanka poštovanja onoga što bi trebalo da nam je sveto – porodice. Sami smo krivi za takvo stanje, počev od vaspitanja u samoj porodici, sistema obrazovanja, sistema zaštite žrtava nasilja, pa do medija koji plasiraju nasilne sadržaje, smatraju u tom udruženju.

U čemu su pogrešile te nesrećne žene, koje danas nisu više s nama? Što su o nasilju, koje su i pre samog čina ubistva trpele, ćutale, prikrivale ga i opraštale u nadi da će ono prestati? Samo jedan od tih slučajeva je bio poznat sistemu zaštite. Da su one, ili neko umesto njih, prijavile nadlažnima nasilje, možda bi one danas bile žive. Kako sistem da reaguje, ako za nasilje i ne zna?, pitaju se u „Amatiju”.

Zato upućuju poruku svim ženama, a posebno starijim „Ne ćutite o nasilju koje trpite”, dodajući da za nasilje ne postoji opravdanje. Upućuju starije da zatraže pomoć i prijave nasilje, a to treba da čine i svi koji za njega znaju, a sada ćute. Podsećaju komšije, prijatelje, poznanike na to da imaju obavezu da prijave nasilje nad starima jer je to ne samo njihova moralna građanska obaveza već i zakonska. U „Amatiju” smatraju da postoji i velika odgovornost zdravstvenih, socijalnih i drugih društvenih ustanova, uključujući i organizacije civilnog društva, koje moraju biti efikasnije u sprečavanju nasilja nad ostarelim ženama, a ne samo čekati da im se žrtve obrate za pomoć.

Zaštitnik građana Srbije pozvao je starije sugrađane da prijave svaki vid diskriminacije i nasilja nad njima jer imaju pravo na siguran i dostojanstven život. Iskustva govore da stariji izbegavaju da prijave nasilje zbog sramote i straha, ili iz razloga što su počinioci nasilja često osobe iz najužeg kruga porodice. Zaštitnik građana je zabrinut zbog činjenice da je fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje nad najstarijim sugrađanima u stalnom porastu i da je mnogo prisutnije nego što se o tome zna i govori.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić podseća na to da se prečesto u Srbiji, patetično i deklarativno, pozivamo na tradiciju, ali da moramo znati da su osnova te tradicije upravo najstariji deo društva.

– A njihove potrebe su zaista skromne i treba im izaći u susret – naglasio je Pašalić. – Nikada ne smemo zaboraviti da je starost sigurno budućnost i drugih ljudi.

Zvanični podaci, naveo je zaštitnik građana, govore o tome da je u protekloj godini 11 odsto starijih osoba u Srbiji pretrpelo neki oblik nasilja, pri čemu su žrtve nasilja u većini slučajeva starije žene. Takođe, naglasio je zaštitnik građana, država mora da pruži svu potrebnu pomoć i podršku onima kojima je to najpotrebnije da bi živeli dostojanstveno. Zaštitnik građana očekujue da će donošenje posebne konvencije o pravima starijih osoba, na čijoj pripremi UN rade već duži period, uticati na unapređenje položaja starijih osoba u Srbiji. Kao doprinos afirmaciji te ideje, zaštitnik građana će u narednom periodu osnovati savet za prava starijih s ciljem da okupi sve relevantne društvene subjekte kojima je u fokusu ostvarivanje i zaštita prava i interesa starijih osoba.

LJ. Malešević