AUTO-SERVISIMA NEDOSTAJU AUTO-MEHANIČARI NOVOG DOBA Električni automobili stižu, a nema ko da ih popravlja

To se najviše vezuje za radnike svih zanatskih struka, a nedostaju i  traže se praktično svi - zidari, vodionstalateri, električari - majstori različitih usmerenja, a to je u nekim strukama toliko izraženo da su i mnogi poslodavci u nezavidnoj situaciji.

Među kadrovima kojih nema dovoljno je svakako zanimanje automehaničara, a da su oni i te kako potrebni svedoči i broj oglasa u kojima se radnici ove struke traže. Većina potencijalnih poslodavaca spremno je da zaposli i auto-mehaničare bez iskustva, mnogi ne traže da im se dostavi biografiju nego samo da se dođe u servis, a ima i onih koji od potencijalnih radnika ne traže ni da znaju da rade već samo da su spremni da rade i uče posao... Zarade se kreću od oko 70.000 pa i do iznad 150.000 dinara, a za, recimo, radno mesto autodijagnostičara nudi se mesečna zarada od 180.000 dinara. Oni koji žele svoj u karijeru da započnu ili nastave van granica naše zemlje mogu da računaju na nešto bolja primanja od ovih u Srbiji.

Dakle, na popravku ili početak nekog posla čeka se dugo, majstora nema jer su ili otišli iz Srbije ili ne upisuju škole koje obrazuje kadrove koji nedostaju, a iako se ove godine nešto izmenilo pa su mašinske,  elektro, građevinske i saobraćajne škole koje obrazuju kadrove deficitarnih zanimanja punije nego ranije, stanje se neće brzo promeniti.

Upravo to ukazuje u generalni menayer Udruženja autoservisa Srbije Aleksandra Đurišić koja ističe da je ove godine u našoj zemlji upisano 2.500 đaka u srednje školu na smeru za automehaničara, ali da to nije dovoljno s obzirom na to koliko radnici ove struke nedostaju. Uz to, ona ukazuje da je u dualnom sistemu obrazovanja njih samo oko 200, što dodatno komplikuje situacijh pošto je u školama gotovo nemoguće organizovati praktičnu nastavu.

- Nešto je potrebno promeniti jer u suprotnom neće imati ko da radi u autoservisima - kaže Aleksandra Đurišić. - Od 2.500 upisanih manje od 10 odsto je u modelu dualnog obrazovanja, što je veoma malo. Izuzetno je važno da deca na praksu idu u autoservise i obučavaju se na vozilima koja su sada na putevima.

Promene u poslu ogromne i pozitivne

- Nažalost, mnogo onih koji završe školovanje za automehaničara to ne radi, ostaju oni koji su uporni i koji to stvarno vole - kaže Aleksandra Đurišić. - Decu često roditelji odvraćaju od ovih zanimanja jer je dugo važilo da je taj posao loše plaćen i prljav. To se značajno promenilo i kad je reč o primanjima plate su veće nego ranije, a mnogi rade na procenat, što početnike zna da podstakne. Što se tiče uslova rad i tu su promene velike - neke stvari postale su vrlo čiste, pedantne i precizne.

Po njenim rečima, u školi je jako teško i skupo napraviti uslove kakvi su u autoservisu i gotovo nemoguće obezbediti realnu situaciju s kojom se suočava na terenu ili u servisu.

- U  ovoj branši promene su velike i dešavaju se jako brzo, a dodatni problem  je to što su nastavni sadržaji prilično stari, odnosno deca ne uče po savremenim programima i na modernim primerima, što smo se uverili pri obilasku dosta škola. Ne postoji ni jedan profil koji obrazuje decu za rad na električnim automobilima, a ni majstori koji su u poslu nemaju sve informacije važne za servis savremenih vozila. Izvesno je da servisera za te automobili nema dovoljno i da će i u budućnosti ogroman broj ljudi nedostajati i to je činjenica jer su hibridni i električni automobili već na našim ulicama i to je stvarnost. Zato je važno da se obrazuju serviseri za tu vrstu automobila jer neznanje nekoga može da košta života. Nije bezbedno da se neštzo radi ako se ne zna šta se radi jer je reč o visokonaposnkim vozilima i ako se ne zna tačno šta terba da se uradi ne sme se uraditi ništa - kaže Aleksandra Đurišić.

Ona je istakla da obrazovanje za automehaničara u našoj zemlji traje tri godine, te da je iz Udruženja autoservisa pokrenuta inicijativa za uvođenje četvorogodišnjeg obrazovnog profila - tehničar mehatronike vozila.

- Taj profil postoji svuda i trebalo bi da sažme sva znanja potrebna za servis vozila i iznedri majstore koji odgovaraju onome što se trenutno dešava na tržištu automobilske industrije. Nažalost, još uvek smo daleko od toga iako smo se nadali da će se neke promene desiti brže. Mi možemo da uradimo deo posla, a za dalje nam je potrebna podrška i države i resornog ministarstva i školskog  sistema.

Ukazujući da majstori/serviseri moraju imati savremena znanja Aleksandra Đurišić naglašava da je uz osavremenjavanje nastave potrebna i edukacija kadra u školama.

- Svaki nov automobil ima i kompjuter, potrebna je moderna dijagnostika, moderna znanja, a deca o tome ne uče. U školama ne postoji nijedan obrazovni profil, čak ni poglavlje u uybenicima koji se bavi električnim automobilima.  njih nema dovoljno i stariji majstori i,maju problem.

D. Mlađenović