АУТО-СЕРВИСИМА НЕДОСТАЈУ АУТО-МЕХАНИЧАРИ НОВОГ ДОБА Електрични аутомобили стижу, а нема ко да их поправља

То се највише везује за раднике свих занатских струка, а недостају и  траже се практично сви - зидари, водионсталатери, електричари - мајстори различитих усмерења, а то је у неким струкама толико изражено да су и многи послодавци у незавидној ситуацији.

Међу кадровима којих нема довољно је свакако занимање аутомеханичара, а да су они и те како потребни сведочи и број огласа у којима се радници ове струке траже. Већина потенцијалних послодаваца спремно је да запосли и ауто-механичаре без искуства, многи не траже да им се достави биографију него само да се дође у сервис, а има и оних који од потенцијалних радника не траже ни да знају да раде већ само да су спремни да раде и уче посао... Зараде се крећу од око 70.000 па и до изнад 150.000 динара, а за, рецимо, радно место аутодијагностичара нуди се месечна зарада од 180.000 динара. Они који желе свој у каријеру да започну или наставе ван граница наше земље могу да рачунају на нешто боља примања од ових у Србији.

Дакле, на поправку или почетак неког посла чека се дуго, мајстора нема јер су или отишли из Србије или не уписују школе које образује кадрове који недостају, а иако се ове године нешто изменило па су машинске,  електро, грађевинске и саобраћајне школе које образују кадрове дефицитарних занимања пуније него раније, стање се неће брзо променити.

Управо то указује у генерални menayer Удружења аутосервиса Србије Александра Ђуришић која истиче да је ове године у нашој земљи уписано 2.500 ђака у средње школу на смеру за аутомеханичара, али да то није довољно с обзиром на то колико радници ове струке недостају. Уз то, она указује да је у дуалном систему образовања њих само око 200, што додатно компликује ситуацијх пошто је у школама готово немогуће организовати практичну наставу.

- Нешто је потребно променити јер у супротном неће имати ко да ради у аутосервисима - каже Александра Ђуришић. - Од 2.500 уписаних мање од 10 одсто је у моделу дуалног образовања, што је веома мало. Изузетно је важно да деца на праксу иду у аутосервисе и обучавају се на возилима која су сада на путевима.

Промене у послу огромне и позитивне

- Нажалост, много оних који заврше школовање за аутомеханичара то не ради, остају они који су упорни и који то стварно воле - каже Александра Ђуришић. - Децу често родитељи одвраћају од ових занимања јер је дуго важило да је тај посао лоше плаћен и прљав. То се значајно променило и кад је реч о примањима плате су веће него раније, а многи раде на проценат, што почетнике зна да подстакне. Што се тиче услова рад и ту су промене велике - неке ствари постале су врло чисте, педантне и прецизне.

По њеним речима, у школи је јако тешко и скупо направити услове какви су у аутосервису и готово немогуће обезбедити реалну ситуацију с којом се суочава на терену или у сервису.

- У  овој бранши промене су велике и дешавају се јако брзо, а додатни проблем  је то што су наставни садржаји прилично стари, односно деца не уче по савременим програмима и на модерним примерима, што смо се уверили при обиласку доста школа. Не постоји ни један профил који образује децу за рад на електричним аутомобилима, а ни мајстори који су у послу немају све информације важне за сервис савремених возила. Извесно је да сервисера за те аутомобили нема довољно и да ће и у будућности огроман број људи недостајати и то је чињеница јер су хибридни и електрични аутомобили већ на нашим улицама и то је стварност. Зато је важно да се образују сервисери за ту врсту аутомобила јер незнање некога може да кошта живота. Није безбедно да се нештзо ради ако се не зна шта се ради јер је реч о високонапоснким возилима и ако се не зна тачно шта терба да се уради не сме се урадити ништа - каже Александра Ђуришић.

Она је истакла да образовање за аутомеханичара у нашој земљи траје три године, те да је из Удружења аутосервиса покренута иницијатива за увођење четворогодишњег образовног профила - техничар мехатронике возила.

- Тај профил постоји свуда и требало би да сажме сва знања потребна за сервис возила и изнедри мајсторе који одговарају ономе што се тренутно дешава на тржишту аутомобилске индустрије. Нажалост, још увек смо далеко од тога иако смо се надали да ће се неке промене десити брже. Ми можемо да урадимо део посла, а за даље нам је потребна подршка и државе и ресорног министарства и школског  система.

Указујући да мајстори/сервисери морају имати савремена знања Александра Ђуришић наглашава да је уз осавремењавање наставе потребна и едукација кадра у школама.

- Сваки нов аутомобил има и компјутер, потребна је модерна дијагностика, модерна знања, а деца о томе не уче. У школама не постоји ниједан образовни профил, чак ни поглавље у uybenicima који се бави електричним аутомобилима.  њих нема довољно и старији мајстори и,мају проблем.

Д. Млађеновић