Analiza rezultata male mature i preporuke

Iako su se zbog obimnosti gradiva pribojavali upravo kombinovanog testa, za većinu je on bio najlakši, pa prosečan rezultat iznosi 14,17 bodova, a u zadacima iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije snašlo se i deset odsto đaka sa najnižim postignućem, te su neki od njih dostigli devet poena. Maksimalan skor na ovom testu ostvarilo je najviše svršenih osnovaca – 1.160 (1,9 odsto).

Iz poznavanja srpskog jezika jedva da su letos premašili pola od maksimalnih 20 poena – u proseku 11,18, a sličan ishod bio je i iz matematike – 11,02. Ali kada je reč o deset odsto najuspešnijih učenika, oni su postigli 16 i više bodova iz ova dva testa, a najmanje 18 na kombinovanom. Sve matematičke zadatke tačno je rešilo njih 448 (0,7 odsto), a književno-jezičke glavolomke 288 (0,5 odsto).

Bez bodova na testu iz srpskog jezika ostalo je 157 đaka, nakon čega sledi 142 učenika sa pogubnim rezultatom iz matematike i 98 njihovih vršnjaka koji se nisu pokazali na kombinovanom testu.

Posmatrano po stepenu ostvarenosti, na testu iz matematike dečaci su tačno rešili 78,9 odsto zadataka sa osnovnog nivoa, a devojčice 78,6 odsto, što se poklapa sa predviđanjem. Na proveri znanja iz srpskog jezika, rezultat je na blago strani devojčica (72,1 odsto), koje prestižu dečake za 11,4 procenta, mada se očekivalo da će najmanje 80 odsto učenika, bez obzira na pol, uspešno odgovoriti na najlakša pitanja.

S obzirom na pomenute ishode, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predlaže da kombinovani test sadrži veći broj zadataka po predmetu, jer bi se time obezbedio ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama. Pored toga, kažu, treba i dalje voditi računa o reciprocitetu zadataka otvorenog i zatvorenog tipa, kako bi se bolje procenilo znanje malih maturanata.

Nejednaki uslovi za učenje i napredovanje predstavljaju jedan od ključnih faktora postignuća, koje je u više okruga znatno ispod nacionalnog proseka, navodi se u izveštaju. Zbog toga je, ističu, potrebno definisati mere kojima bi se unapredio nastavni proces, a to se može postići kvalitetnijim ljudskim i materijalno-tehničkim resursima.

Budući da trenutan odnos između bodova koje nose školski uspeh (60) i završni ispit (40) poprilično koriguje efekte nejednakih kriterijuma ocenjivanja, što je važno prilikom selekcije radi upisa u srednje škole, predlažu da se on zadrži. Ipak, primećuju kako je neophodno pružiti nastavnicima stručnu podršku u vidu obuke za primenu Pravilnika o ocenjivanju da bi ono bilo pouzdanije i objektivnije, a preporučuju upotrebu različitih metoda i tehnika za praćenje napredovanja učenika.

S. Milačić