Анализа резултата мале матуре и препоруке

Иако су се због обимности градива прибојавали управо комбинованог теста, за већину је он био најлакши, па просечан резултат износи 14,17 бодова, а у задацима из биологије, историје, географије, физике и хемије снашло се и десет одсто ђака са најнижим постигнућем, те су неки од њих достигли девет поена. Максималан скор на овом тесту остварило је највише свршених основаца – 1.160 (1,9 одсто).

Из познавања српског језика једва да су летос премашили пола од максималних 20 поена – у просеку 11,18, а сличан исход био је и из математике – 11,02. Али када је реч о десет одсто најуспешнијих ученика, они су постигли 16 и више бодова из ова два теста, а најмање 18 на комбинованом. Све математичке задатке тачно је решило њих 448 (0,7 одсто), а књижевно-језичке главоломке 288 (0,5 одсто).

Без бодова на тесту из српског језика остало је 157 ђака, након чега следи 142 ученика са погубним резултатом из математике и 98 њихових вршњака који се нису показали на комбинованом тесту.

Посматрано по степену остварености, на тесту из математике дечаци су тачно решили 78,9 одсто задатака са основног нивоа, а девојчице 78,6 одсто, што се поклапа са предвиђањем. На провери знања из српског језика, резултат је на благо страни девојчица (72,1 одсто), које престижу дечаке за 11,4 процента, мада се очекивало да ће најмање 80 одсто ученика, без обзира на пол, успешно одговорити на најлакша питања.

С обзиром на поменуте исходе, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања предлаже да комбиновани тест садржи већи број задатака по предмету, јер би се тиме обезбедио равноправнији положај ученика који се истичу у природним и друштвеним наукама. Поред тога, кажу, треба и даље водити рачуна о реципроцитету задатака отвореног и затвореног типа, како би се боље проценило знање малих матураната.

Неједнаки услови за учење и напредовање представљају један од кључних фактора постигнућа, које је у више округа знатно испод националног просека, наводи се у извештају. Због тога је, истичу, потребно дефинисати мере којима би се унапредио наставни процес, а то се може постићи квалитетнијим људским и материјално-техничким ресурсима.

Будући да тренутан однос између бодова које носе школски успех (60) и завршни испит (40) поприлично коригује ефекте неједнаких критеријума оцењивања, што је важно приликом селекције ради уписа у средње школе, предлажу да се он задржи. Ипак, примећују како је неопходно пружити наставницима стручну подршку у виду обуке за примену Правилника о оцењивању да би оно било поузданије и објективније, а препоручују употребу различитих метода и техника за праћење напредовања ученика.

С. Милачић