Ana sanja da stane pred veliki simfonijski orkestar
Ana Milisavljević je učenica generacije Muzičke škole „Josif Marinković“ u Zrenjaninu. I buduća dirigentkinja. Ana je, naime, polagala prijemni ispit na Muzičkoj akademiji u Beogradu, na smeru dirigovanje, i uverena je da će od jeseni biti studentkinja na ovom odseku.
Iako je u zrenjaninskoj Muzičkoj školi završila instrumentalni smer, klavir, u klasi profesorice Melite Mironović, Anin životni san je da – diriguje.
– Moji roditelji su muzičari, a mama je i profesorka u školi. Sa muzikom se družim od rođenja. Nekako vrlo rano sam znala da želim da budem dirigentkinja. Sada će mi se taj san i ostvariti – priča Ana Milisavljević.
Ne samo što je dirigovanje jedan od najtežih odseka na akademiji, na kom primaju samo dva studenta, nego i prijemni traje pet dana.
– Za mene je dirigovanje najkompleksnije, jer obuhvata sve muzičke discipline i pruža mi mogućnost da pokažem sve svoje muzičke sposobnosti. Dirigovanjem sam očarana, to je sve što meni treba od muzike. Plan mi je da završim akademiju ovde, pa da školovanje nastavim u inostranstvu. A san mi je da jednom stanem pred veliki simfonijski orkestar, filharmoniju ili veliki hor i da, na primer, dirigujem Bahovu Misu u H-molu. To sada izgleda jako daleko, jer pred orkestar neću stati u narednih deset godina, ali sam sigurna da će se to jednom dogoditi – uverena je Ana.
Ne samo što je teško upisati i studirati, nego je dirigovanje i fizički teško.
– Mora mnogo da se radi na fizičkoj pripremi, dnevno i po pet – šest sati. Potrebno je da se vežba pred ogledalom, da se vežba postava ruku, tela… Upala mišića je kod dirigovanja standardna stvar. I dirigent, za razliku od orkestra, stoji. Ali, to meni ništa nije teško, jedva čekam – kaže naša sagovornica.
Priznanje učenica generacije Ani znači mnogo, ali joj najviše znači to što je u Muzičkoj školi stekla veliko znanje, što je sa horom mnogo putovala i mnogo videla, i što je kroz školovanje stekla prijatelje za ceo život.
– U duši sam klasičar, pa mi je na prvom mestu Bah. Slede Mocart, Rahmanjinov i Dvoržak, i onda Betoven. A kad nisam klasičar, onda sam roker. Slušam Bitlse, Pink Flojd, Kvin – ističe Ana.
Leto će, kaže, iskoristiti za odmor, jer će iza nje biti odrađen jedan veliki posao. Planira da se druži sa prijateljima, možda nešto malo i da radi.
– A onda od jeseni ubacujem u petu brzinu, jer počinje period mog muzičkog obrazovanja koji sam čekala ceo život – završava razgovor Ana Milisavljević, učenica generacije Muzičke škole „Josif Marinković“ i buduća dirigentkinja.
Željko Balaban